16.2.18 | Author: abdullah



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ،  نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا.  مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده . ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون.
قال الله تعالى فى كتابه الكريم:
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
لَا يُكَلِّفُ اللَّهُ نَفْسًا إِلَّا وُسْعَهَا ۚ
لَهَا مَا كَسَبَتْ وَعَلَيْهَا مَا اكْتَسَبَتْ ۗ
صدق الله العظيم

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

Hvala Allahu Gospodaru svjetova, neka je salavat i selam na posljednjeg Poslanika Muhammeda, s.a.v.s., njegovu časnu porodicu, čestite ashabe i sve istinske sljedbenike njegovog sunneta do Sudnjeg dana!

  A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 30. džumade-l-ula 1439. ili 16. februar 2018. godine. Ovo je 22. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Znamo li se zahvaliti', a današnja je, ,Božija volja.'

 Allah nikoga ne opterećuje preko mogućnosti njegovih: u njegovu korist je dobro koje učini, a na njegovu štetu zlo koje uradi...” (El-Bekare, 286.).

  Cijenjeni džemaate! 

 Kader je čvrsto uvjerenje da dobro i zlo određuje i daje Allah Uzvišeni, jer On čini što hoće, ništa se ne dešava bez Njegovog dopuštenja, niti šta može izaći van Njegovog htijenja. Na svijetu ne postoji stvar a da je On nije odredio, ne dešava se i ne pojavljuje bez Njegove odluke. On Svevišnji naređuje i zabranjuje Svojim robovima, jer ih je učinio slobodnima u izboru, rade po svom htijenju, a ne po prisili.

  Ljudska djela su u domenu njihove moći i htijenja, a Allah je njihov Stvoritelj i Stvoritelj njihove moći i snage, upućuje milošću Svojom koga On hoće, a u zabludi ostavlja, iz mudrosti Svoje, koga hoće. On ne odgovara za ono što radi, a ljudi će odgovarati za svoja djela.

 Vjerovanje u kader – Božije određenje je jedan od temelja islamskog vjerovanja – imana, kako se navodi u odgovoru Allahovog Poslanika, Allah mu mir i spas darovao, kada ga je melek Džibril, Allah mu mir i spas darovao, upitao šta je iman, te je on rekao: ,,Da vjeruješ u Allaha, Njegove meleke, u Njegove poslanike, u Sudnji dan i da vjeruješ u kader – odredbu, bilo dobro ili zlo.(Muslim, 8).

 Svaki čovjek zna da ima moć ili mogućnost i htijenje putem kojih čini određene stvari i radi ili, pak, odstupa od nečega. Svaki čovjek može da razluči stvari koje čini po svom izboru, npr. hodanje, od onih na koje ne može da utiče, npr. strah, iznenadni posrtaj itd. U vezi toga, Allah Uzvišeni je objavio: ... onome od vas koji hoće da je na Pravome putu, a vi ne možete ništa htjeti ako to Allah, Gospodar svjetova, neće! (Et-Tekvir, 28.-29.).

 Svi znamo da u životu imamo zaduženja, znamo šta je nagrada i kazna. Zaduženje, nagrada i kazna su uvjetovani čovjekovom mogućnošću i njegovom slobodom izbora, tako će dobročinitelj biti nagrađen za svoj izbor Pravoga puta, a griješnik kažnjen za odabir zablude i stranputice.

Iz tog razloga, Allah Uzvišeni ne obavezuje nas osim onim što možemo ispuniti i ne prihvata da neposluh i griješenje o pravdavamo kaderom – Božijim određenjem.

Tome se može dodati činjenica da čovjek prije nego uradi grijeh ne zna šta je skriveno u Allahovom znanju i šta je On Uzvišeni odredio. Allah Svemogući je čovjeku dao mogućnost djelovanja i slobodu izbora, pojasnivši mu put dobra i put zla, pa kada čovjek učini grijeh, to je njegov lični izbor kojem je dao prednost nad pokornošću, zato će odgovarati i snositi posljedice nepokornosti.   

 Primjer, kada bi te napao čovjek, nanio ti štetu i opljačkao, a potom se pravdao da mu je to predodređeno Božijom odredbom, sigurno mu to ne bi prihvatio za izgovor, već bi ga kaznio i uzeo svoje pravo od njega, jer je njegov nasrtaj i prijestup jesu rezultat njegove slobodne volje i ciljanog htijenja.

 Kader je jedan od najvećih podsticaja na rad i ulaganje truda u ono sa čime je zadovoljan Allah Uzvišeni od ovodunjalučkih stvari. Allahov Vjerovjesnik, Allah mu mir i spas darovao, rekao je: ,,Brini se o onom što ti koristi i traži podršku od Allaha, a nemoj da kloneš. Ako te nešto loše zadesi ne reci: ,Da sam postupio tako i tako, bilo bi onako!’, nego kaži: ,Allah je tako odredio i kako je On htio uradio!’, jer: ,Da sam!’, olakšava šejtansko djelovanje.” (Muslim).

  Olakšava čovjeku spoznaju samoga sebe, sprječavajući mu oholost i gordost. Kada čovjeka zadesi neko dobro, on se uzoholi i uzdigne, dočim kada ga pogodi nešto loše on tuguje i jadikuje. Ništa ga ne može zaštititi od oholosti pri dobru, niti odagnati od njega tugu pri lošem, osim čvrstog vjerovanja u   Allahovu odredbu – kader, pri čemu je svjestan da ono što se desilo davno je određeno i u Allahovom znanju potvrđeno.

 Vjerovanje u kader oslobađa čovjeka od pošasti zavidnosti, tako da vjernik ne zavidi ljudima na dobru koje im je Allah Uzvišeni iz obilja Svoga podario, jer On je Opskrbitelj i Onaj koji sudbinu određuje. Vjernik je svjestan da se prilikom pokazivanja zavidnosti, ustvari time opire Allahovoj odredbi i sudbini.

 Vjerovanje u Božije određenje budi u srcu hrabrost i odvažnost pri susretu sa izazovima i tegobama, te ojačava ambiciju, jer vjernik je čvrsto uvjeren da je čas smrti davno određen, a opskrba svakom zagarantirana, te da nijednog čovjeka neće zadesiti ništa više od onoga što mu je kaderom propisano.

 Čvrsto uvjerenje u kader donosi u srce vjernika mnogobrojne imanske plodove, pa tako se on uvijek pouzdaje u Allaha Svemoćnog i od Njega podršku očekuje, slijedeći u svom djelovanju zakonitost uzroka i posljedice.

 Iman u Božije određenje budi u srcu vjernika sigurnost i spokoj, jer vjernik zna da ono što ga je zadesilo, nije ga moglo mimoići, a ono što ga je zaobišlo, nije mu sudbinom bilo dodijeljeno.

  Dova      

Gospodaru naš, ne kazni nas ako zaboravimo ili što nehotice učinimo! Gospodaru naš, ne opterećuj nas onim što nemamo snage da podnesemo! Amin!

 Molimo Te Uzvišeni, obogati nas ljubavlju do naših džamija i do onih koji nas vode na pravi put. Uzvišeni, učini da džamija budi ponos naš, džuma namaz, radost naša, a islamska zajednica bude halka i uzdanica naša!  Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
عوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُأ
 [جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
 الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون.
 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Islam u vremenu ,Husein Đozo Đozo.

  Nijaz Salkić


Povezave do te objave
9.2.18 | Author: abdullah



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ،  نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا.  مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده . ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون.
قال الله تعالى فى كتابه الكريم:
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَمَن شَكَرَ فَإِنَّمَا يَشْكُرُ لِنَفْسِهِ ۖ
وَمَن كَفَرَ فَإِنَّ رَبِّي غَنِيٌّ كَرِيمٌ
صدق الله العظيم

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

Hvala Allahu Gospodaru svjetova, neka je salavat i selam na posljednjeg Poslanika Muhammeda, s.a.v.s., njegovu časnu porodicu, čestite ashabe i sve istinske sljedbenike njegovog sunneta do Sudnjeg dana!

  A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 23. džumade-l-ula 1439. ili 09. februar 2018. godine. Ovo je 21. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Dova naša', a današnja je, ,Znamo li se zahvaliti.'

,,A ko je zahvalan – u svoju je korist zahvalan, a ko je nezahvalan – pa, Gospodar moj je neovisan i plemenit..” (En-Neml,40)

  Cijenjeni džemaate! 

 Kako biti zahvalan Allahu? Je li dovoljno samo kazati: Elhamdulillah-hvala Allahu?! Jako je bitno da i ove riječi Elhamdulillah-hvala Allahu, budu naša svakodnevnica.  
 Istinsku zahvalu Dragom Allahu činimo tako što svoj namaz redovno i na vrijeme obavljamo, kada post Ramazana postimo mi se na blagodati zdravlja zahvaljujemo, kada obogatimo, hadžom se Dragom Bogu zahvaljujemo, pa svoje bogatstvo zekatom čistimo. Kada prinosemo kurban, molimo Boga da se u zahvalne robove ubrojimo. Kada činimo halal i kada bježimo od harama i tako se Allahu dž.š., zahvaljujemo. Kada brata svoga pomažemo, kada bolesnog obiđemo, komšiju posjetimo, kada čuvamo rodbinske veze, sve je to zahvala Allahu Dragome.
  Zapitajmo se šta bi svaki  izbjeglica molio? ,,Bože, sve bih dao da barem jednu noć prespavam u svojoj sobi ispod tople dekice!” Kad nam je neko drag a bolestan, znamo reći,,Bože,  samo da ozdravi sve bih dao”.
 I šta kada nam se doista ispuni ta ,,pogodba”? Gube li smisao naša obećanja kada ih tako lahko zaboravljamo i znamo li zahvaliti kada se konačno kreveta dočepamo, bonluka, zdravlja i rahatluka.
 Govorimo o zahvalnosti. Šta je to riječ zahvalnost? Izgleda ta riječ lahka i lijepa. Ali i teška. Možda se sjećate kako su vam nekad govorili: Budi zahvalan za to što si dobio! Budi sretan zbog toga što imaš!
Kad su nam to govorili i zašto?

 Pa možda smo dobili olovku?  A htjeli smo pernicu. Nadali se pernici. Pa su nas tješili. I učili da budemo ne samo zadovoljni onim što imamo, nego i zahvalni!

 Zahvalnost je dakle ono što dolazi nakon što smo nešto dobili. Ili ono što dolazi nakon svijesti da smo nešto dobili. A što je to što normalno dolazi nakon svijesti da smo nešto dobili? To je naša potreba da onome ko nam je taj osjećaj omogućio, neposredno ili posredno, zahvalimo za taj dobitak.  
 Dobitak dolazi kao dar, nešto što smo dobili a nismo tražili. Dobitak dolazi kao iznenađenje. Ili je dobitak ispunjenje neke želje. Željeli smo nešto i želja nam se ispunila. Možda smo, želeći, nekome dali na znanje da to želimo. Možda smo molili nekoga da nam nešto dadne. Možda smo zahtijevali, pa čak i gnjavili.

 Pohvala nekoga ili pohvala nečijeg dobrog djela, ako je iskrena, ne samo da je znak priznanja da se cijeni njegovo djelo nego je motivacija za ona buduća. Može se pohvaliti grupa ljudi zbog djela, džemat, selo, grad,…

 Tirmizi i Ebu Davud u svojim Sunenima bilježe hadis: ,,Ko nije zahvalan ljudima, nije zahvalan ni Allahu ''. 
 Kako izraziti zahvalnost nekome osim da mu damo do znanja da cijenimo njegov postupak. Kamo puste sreće da mi Bošnjaci pretjerujemo u pohvalama jedni drugih, bodrenju jedni drugih, izražavanju priznanja jedni drugima, …. bar pola koliko smo spremni zamjeriti, kritikovati i nipodaštavati djela jedni drugih.
 U hadisu kojeg prenosi Aiša r.a. stoji da je Poslanik a.s. rekao: ,,Kome bude učinjeno dobro, neka uzvrati istom mjerom. Ako to nije u stanju, onda neka dobročinitelja spominje po dobru jer spominjanje po dobru dovoljna je zahvala, a ako ni to ne može, onda neka uči dovu za njega.”

  Zanimljivo je da nam je često tako teško reći hvala. Koji put se to događa iz zaborava, a više puta zbog svjesne oholosti.

 Vrhovni sud u Oklahomi (SAD) potvrdio je oporuku jednog starog neženje koji je sav svoj imetak ostavio Virginiji dell Michaeli, ljubaznoj djevojci koja mu se jednom nasmiješila. Neženja je imao 37 godina. Njegovi su razgovori bili vrlo suzdržani. Živio je na svojoj farmi koju je obrađivao. Otuda je odlazio samo kad je u selu trebao što kupiti. Tako je prilikom jednog takvog odlaska primijetio u trgovini, prodavačicu koja mu se uz prijateljski smiješak ljubazno obratila. Taj uljudan odnos prema njemu učinio je u njegovu životu preokret.   

 Ta je djevojka bila drukčija od drugih. I, iako s njom nije ni riječi izmijenio, oporučno je toj uljudnoj Virginiji ostavio sav svoj imetak, osim 100 dolara koje su trebali podijeliti otac i brat. Čovjek je iznenada i naglo umro. Rodbina je bila kivna što je taj osamljeni neženja sve svoje ostavio nekoj nepoznatoj djevojci, a ne njima. U oporuci je bila primjedba: dok mu se nasmiješila u dućanu, djevojka je bila susretljiva, uljudna i šutljiva. I tako je prema njemu pokazala vrline koje on nikada nije doživio od svoje rodbine. 

  Kako zahvaliti? Neki ljudi pretjeruju pa zahvaljuju toliko da onome kome zahvaljuju postaje neugodno, pa zahvaljivanje često prijeđe u gnjavažu. Treba se zahvaliti na materijalnim a  još više na nematerijalnima stvarima, pa uvijek možemo reći: Hvala ti na podršci, hvala ti na prijateljstvu, hvala ti na komplimentu, hvala ti to postojiš, hvala ti što si uz mene…!

 Neki su ljudi nezahvalni, jer nisu u stanju prihvatiti tuđu ulogu u svom životu. Negiraju tu ulogu. Umjesto zahvalnosti, pojavila se ravnodušnost. Ili još gore: umjesto zahvalnosti, došlo je do ljutnje pa čak i do mržnje prema onome za kojeg smo na početku mislili da ćemo mu zahvaliti.



 Zahvalnost je prevencija za neraspoloženje. Kad nam se čini da nam je život dao limun, kako kaže neki šaljivko, napravimo od njega limunadu. probajmo se prisjetiti šta je bilo prije tog limuna. Ko nam je u životu dao kapljicu meda? Kako smo mi sami pomogli da dođemo do tog meda? Jesmo li pružili ruku i uzeli kašičicu? Jesmo li možda nadmeno odbili slatki med? Jesmo li bahato odbili med? Jesmo li bili možda uvrijeđeni količinom? Htjeli smo teglu ili barem kašičicu, a dobili tek kap.

 Sjetimo se i zahvalimo za sve što smo dobili nezasluženo. Sjetimo se i zahvalimo za sve što smo dobili zasluženo. Iako smo zaslužili, mogao nam je dobitak izmaći. Nisu svi dobili ono što su zaslužili. Pa ako dobijemo kad smo zaslužili, moramo biti zahvalni.

  Dova      

 Molimo Te Uzvišeni da budemo prije svih Tebi zahvalni na svim darovima i da budemo zahvalni dobročiniteljima koji nam čine dobro. Amin!

 Molimo Te Uzvišeni, obogati nas ljubavlju do naših džamija i do onih koji nas vode na pravi put. Uzvišeni, učini da džamija budi ponos naš, džuma namaz, radost naša, a islamska zajednica bude halka i uzdanica naša!  Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
عوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُأ
 [جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
 الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون.
 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Ljubica Uvodić Vranić, Adis ef. Hebibović,Sabahudin Sijamhdžić.

  Nijaz Salkić

Povezave do te objave
2.2.18 | Author: abdullah



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ،  نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا.  مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده . ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون.
قال الله تعالى فى كتابه الكريم:
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
قُلْ مَا يَعْبَأُ بِكُمْ رَبِّي لَوْلَا دُعَاؤُكُمْ 
صدق الله العظيم

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

 Hvaljen neka je Allah, Uzvišeni, Plemeniti, Dobri i Darežljivi, koji je traženje potreba Svoga roba i njihovo obavljanje, učinio ibadetom, i neka je salavat i selam na Allahova Poslanika, koji je pečat svim poslanicima, na njegovu porodicu, vrijedne ashabe i sljedbenike.

  A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 18. džumade-l-ula 1439. ili 02. februar 2018. godine. Ovo je 20. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Obilježja', a današnja je, ,Dova naša.'

,,Reci: - Allah vam poklanja pažnju samo zbog vaše dove.” (El-Furkan, 77)

  Cijenjeni džemaate! 

 Danas kazujemo o dovi. Dova je pokazivanje nemoći, potrebe i poniznosti od strane nemoćnog, potrebnog, zavisnog, ranjivog, nezadovoljnog, željnog, nezasitog, bolesnog, siromašnog čovjeka, koji sam sebi ne može da pomogne i njegovo obraćanje za pomoć Uzvišenom i Svemogućem Allahu, koji mu je kadar dati sve što valja, a od njega odagnati sve što mu šteti.

 Upućivanje dova preporučio nam je Uzvišeni Allah, koji je Milostivi, Samilosni, Koji se uvijek odaziva molitelju. Evidentno je da Kur’an, pored svega navedenog, pobrojanog i nespomenutog, u sebi sadrži mnoštvo dova. Ako bi se kazalo da je Kur’an, izmedu ostalog, knjiga dova – takva konstatacija bi bila tačna.

 Prva kur’anska sura (El-Fatiha ili Fatiha) ustvari je najljepša dova. Njome se moli Svevišnji Stvoritelj da podari uputu na Pravi put. ,,Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svjetova, Sveopćem Dobročinitelju, Milostivom, Vladaru Dana sudnjega! Samo Tebe obožavamo i jedino od Tebe pomoć tražimo! Uputi nas na pravi put, put onih kojima si Blagodat darovao, a ne onih koji su protiv sebe srdžbu izazvali, niti onih koji su zalutali!” (El-Fatiha, 1-7)

 Najduža kur’anska sura (El-Bekare) završava se dovom Uzvišenom: „Gospodaru naš, ne kazni nas ako zaboravimo ili što nehotice učinimo! Gospodaru naš, ne tovari na nas breme kao što si ga tovario na one prije nas! Gospodaru naš, ne stavljaj nam u dužnost ono što ne možemo podnijeti, pobriši grijehe naše i oprosti nam, i smiluj se na nas. Ti si Gospodar naš pa nam pomozi protiv naroda koji ne vjeruje!“ El-Bekare, 286.

  Na početku treće kur’anske sure nalazi se slijedeća dova: ,,Gospodaru naš, ne dopusti srcima našim da skrenu kad si nam već na pravi put ukazao, i daruj nam Svoju milost, Ti si, uistinu, Onaj koji mnogo daruje! Gospodaru naš, Ti ćeš sakupiti sve ljude na dan u koji nema nikakve sumnje!”(Ali ’Imran, 8-9)

 Pred kraj ove sure nalazi se dova onih koje Kur’an opisuje sa ,,ulu-l-elbãb” (razumom obdareni); oni se mnogo sjećaju Allaha i oni razmišljaju: Oni, također, mole: ,,Gospodaru naš, mi smo čuli glasnika koji poziva u vjeru: ,Vjerujte u Gospodara vašeg!’ – i mi smo mu se odazvali. Gospodaru naš, oprosti nam grijehe naše i predi preko hrđavih postupaka naših, i učini da poslije smrti budemo s onima dobrima. Gospodaru naš, podaj nam ono što si nam obećao po poslanicima Svojim i na Sudnjem danu nas ne osramoti! Ti ćeš, doista, Svoje obećanje ispuniti.” (Ali ’Imrãn, 193-194)

 U kur’anske dove spadaju i molbe koje su upućivali Allahovi poslanici kao i ljudi koji su opisani kao istinski vjernici. Primjer za to su slijedeće dove:
Dova Adema, ’alejhi-s-selam, i njegove supruge koji su nakon počinjenog grijeha molili za oprost: ,,Gospodaru naš, sami smo sebi nepravdu učinili, pa ako nam Ti ne oprostiš i ne smiluješ nam se, sigurno ćemo biti izgubljeni!” (El-A’raf, 23)

Dova Ibrahima, ’alejhi-s-selam: ,,Gospodaru moj, daj da ja i (neki) potomci moji obavljamo namaz; Gospodaru naš, Ti usliši dovu moju! Gospodaru naš, oprosti meni, i roditeljima mojim, i svim vjernicima – na Dan kad se bude polagao račun!” (Ibrahim, 40-41)

Dova Zekerijjã’a, ’alejhi-s-selam, koji je u poznim godinama molio Stvoritelja da mu podari evlãda: ,,Gospodaru moj, podari mi od Sebe čestita potomka, jer se Ti, uistinu, molbi odazivaš!” (Ali ’Imran, 38)

Dova Junusa, ’alejhi-s-selam: (Lã ilãhe illã ente subhãneke inni kuntu mine-z-zãlimin) ,,Nema boga, osim Tebe, hvaljen neka si! Ja sam se zaista ogriješio prema sebi!” (El-Enbijã’, 87)

Dova ibãdu-r-Rahmãn-a (Allahovih istinskih robova): ,,Gospodaru naš, poštedi nas patnje u Džehennemu, jer je patnja u njemu, doista, propast neminovna, on je ružno prebivalište i boravište. Gospodaru naš, podari nam u ženama našim i djeci našoj radost i učini da se čestiiti u nas ugledaju!” (El-Furkãn, 65, 74)
 Zanimljivo je da su dvije posljednje sure u Kur’anu časnom dove, jer se u njima traži Allahovo utočište i zaštita. U suri El-Felek (Svitanje) kaže se: ,,Reci: - Utječem se Gospodaru svitanja od zla onoga što On stvara, i od zla mrkle noći kada razastre tmine, i od zla smutljivca kada smutnje sije, i od zla zavidnika kada zavist ne krije!” A u suri En-Nãs (Ljudi) traži se Allahova zaštita: ,,Reci: - Tražim zaštitu Gospodara ljudi, Vladara ljudi, Boga ljudi, od zla šejtana napasnika, koji zle misli unosi u srca ljudi – od džina i ljudi!”

 Kur’an je počeo dovom, u sebi sadrži mnoštvo dova i završava se dovom. To, po sebi, dovoljno govori o važnosti dove u životu vjernika.

Primaju li se naše dove?

Mi koji klanjamo, učimo dnevne dove poslije svakog namaza, džematske dove. Treba da znamo da ako ne komuniciramo, ako smo u zavađi sa okolinom, ako se lahko zamjerimo i posvađamo, varamo, lažemo, a opet zajedno klanjamo i nakon toga učimo dove, kakve su nam to dove?

 Na kraju svakog sjedenja u namazu učimo dovu: Allahume rabbena atina fi dun-ja haseneten ve fil ahireti haseneten, ve kina azaben nar, rabbenagfilrli ve li valideje ve lil mu’minine jevme jekumul hisab.

 Gospodaru naš! podari nam na dunjaluku dobro, i na ahiretu, i spasi nas džehenemske vatre, Gospodaru naš oprosti meni i mojim roditeljima, i svim vjernicima na dan obračuna.

  Svi mi učimo ovu dovu dnevno najmanje 5 puta, pa zašto nam nije primljena dova? Možda zato što ko biva dovimo za sve muslimane i muslimanke, mu’mine i mu-minke, za sebe i svoje roditelje a ne govorimo sa svojim roditeljima, da smo u zavađi sa svojim bratom zbog dunjalučkih interesa, sa svojom sestrom, sa svojim komšijom, sa bratom muslimanom.

 Da treba doviti i Boga moliti, sigurno treba. Naši časni preci su Allaha molili čak i kada bi im trebalo soli za hrane. Treba moliti Allaha za sretan životni završetak s obzirom da niko od nas nije siguran od toga da će pred kraj života učiniti djelo koje vodi u propast džehenemsku.   

Treba moliti Allaha da nas sačuva od rija’a (pretvaranja) koji je skriveniji od crnog mrava, na crnom kamenu u sred crne noći.

 Treba moliti Allaha da nam podari lahku i lijepu smrt na kojoj ćemo lahko moći izgovoriti riječi šehadeta. Treba moliti Allaha da nas učvrsti u kaburu kada nas meleki budu ispitivali.

 Treba moliti Allaha da nas sačuva teškog polaganja računa na Sudnjem danu, da nam podari sigurno mjesto u hladu Allahovog arša a treba svakako nastojati sakupiti one osobine zbog kojih Uzvišeni daje takve privilegije kao što je hlad na Sudnjem danu.

 Priča se da je jedan učenjak, nekom čovjeku koga je vidio da obilazi vrata nekog od vladara, rekao: ,,Hej ti, koji odlaziš kod onoga ko pred tobom zatvara vrata, pokazuje ti siromaštvo i od tebe sakriva svoje bogatstvo, a zaboravljaš na Onoga ko pred tobom otvara vrata, pokazuje ti Svoje bogatstvo i govori – Pozovite Me i zamolite, Ja ću vam se odazvati!
 Dova je jedan od najdjelotvornijih lijekova protiv nesreće. Ona nesreću odbija, od nje čuva, ne da joj da se spusti, a ako se spusti, onda je izgoni i njene udarce sprječava i ublažava.

 Dova naspram nesreće, u pogledu jačine, može da ima tri stepena:

–  da je jača od nesreće, pa da je potpuno spriječi i odagna,

– da je slabija od nesreće, pa da nesreća i pored nje pogodi čovjeka, s tim što je dova otupljuje i njene udarce olakšava i

– da su podjednako snažne pa da jedna drugu, sama, nije u stanju da savlada.

  Dova kojom dozivamo Boga, govori o nama.

 Ona govori o našim nadama, snovima, željama i strahovima. Ona svjedoči o našem odnosu prema Dragom Bogu, o čistoći srca našega, o imanu koji njegujemo u našoj ponutrici, u našoj porodici, o našem edebu, ahlaku i lijepom moralu.

 Kad dovimo, pustimo li suzu, ili nam srce nimalo ne zatreperi?

Da li glasno dozivamo Rabba, ili ponizno, skrušeno, tihim glasom?

Jesmo li nemarni u dovi, jesmo li smo prisutni cijelim bićem?

Jesmo li svjesni šta tražimo i riječi koje izgovaramo, ili ih ponavljamo, tek onako, reda radi, bez poznavanja njihovih značenja?

 Zapitajmo se, šta to mi tražimo od Gospodara, dunjalučka dobra, ahiretska blaga ili oboje? Koliko dovimo da budemo i ostanemo u vjeri?

 Za koga dovimo? Da li samo za nas same, za naše prijatelje, našu djecu ili za naše unuke?

  Ibrahim i Ismail, a.s., čine dovu za narod koji je doći za vrijeme njihovih pra-pra-pra-praunuka. Oni su činili dovu za nas.

 Ako želimo da nam Allah primi dovu, prije upućivanja dove udijelimo ono što nam drago, kako bi pokazali da nam je srce spremno darivati. Neka smo pod abdestom, neka smo namirisani, jer se upravo sada obraćamo Gospodaru svih svjetova. Poslije toga, klanjajmo dva rekata nafile i molimo što želimo.

 Poruka dove je: ne zaboravimo pretke i dovimo za naše rahmetlije, ali ne zaboravimo doviti i za našu djecu, unuke i generacije muslimana koji će doći poslije nas.

  Zato ne odustajmo od dove ako odmah ne dobijemo ono što tražimo. Čak ni dove poslanika nisu odmah dobijale odgovore, ali je sigurno da Allah čuje i uslišava naše pozive.

  Dova      

  Gospodaru naš, daj nam od Sebe milost i olakšaj nam u našem poslu pravi put. Allahu, Ti veliku milost imaš, mnogo praštaš i dove primaš, oprosti nama, roditeljima našim, i primi ovu dovu našu. Amin!

  Molimo Te Uzvišeni, obogati nas ljubavlju do naših džamija i do onih koji nas vode na pravi put. Uzvišeni, učini da džamija budi ponos naš, džuma namaz, radost naša, a islamska zajednica bude halka i uzdanica naša!  Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
عوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُأ
 [جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
 الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون.
 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari,Nedim Botić.

  Nijaz Salkić
Povezave do te objave