Nijaz SALKIĆ
Bože, koliko sam u životu jeo i ručao. Skoro svaki dan osim ramazana uživam u jelu a ponekad imam priliku da gledam kako se priprema i 'gleda' ručak. Zanimljiv je osjećaj gledati kako domaćica sakuplja zahiru i zerzevati i jedno po jedno slaže i ukomponuje u svakodnevna jela i zakuske. Često mi naumpadne moje majke kuhinja i njen način pripremanja hrane. Ručak je tada bio malo veći zahmet. Naročito sam uživao promatrajući kako majka paše i trijebi grah i baca krupna grahova zrna u tendžeru koja pri padu zveče. U kratkom zimskom danu dok bi se grah kuhao soba bi mirisala opojnim miruhom a prezasićeni i uzavreli zrak uspavljivao. Ja bih kao dječak drijemao i uživao gledajući kako vrije ukrop kojim bi majka prelijevala kukuruzno brašno za prohu.
Ne znam da li ste probali klasovni kolač (kukuruznu tanku pogaču) koji bi se posipao krupnim kuhanim grahovim zrnima i kajmačio mladim kajmakom uz obavezno zalijevanje rasolom i prilogom od isjeckanih listova kiselog kupusa. Posebno je bilo uživanje na kraju ručka uz pekmeznu havlapitu. Priprema hrane danas nije neki veliki zahmet i problem uz sijaset moderne električne opreme u savremenim kuhinjama. Moja majka nije imala ni trećinu tih pomagala ali je njen ručak bio ukusan, sladak i ekološki gledajući, bio je par excellence svakom današnjem ručku ako na to gledamo iz ekološkog (zdravog) vidika.
Ni komentarjev:
Objavite komentar