MIMBERA - DOVA NAŠA

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ،  نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا.  مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.

صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده . ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،

رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون.

قال الله تعالى فى كتابه الكريم:

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

قُلْ مَا يَعْبَأُ بِكُمْ رَبِّي لَوْلَا دُعَاؤُكُمْ 

صدق الله العظيم

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

 Hvaljen neka je Allah, Uzvišeni, Plemeniti, Dobri i Darežljivi, koji je traženje potreba Svoga roba i njihovo obavljanje, učinio ibadetom, i neka je salavat i selam na Allahova Poslanika, koji je pečat svim poslanicima, na njegovu porodicu, vrijedne ashabe i sljedbenike.

  A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 18. džumade-l-ula 1439. ili 02. februar 2018. godine. Ovo je 20. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Obilježja', a današnja je, ,Dova naša.'

,,Reci: - Allah vam poklanja pažnju samo zbog vaše dove.” (El-Furkan, 77)

  Cijenjeni džemaate! 

 Danas kazujemo o dovi. Dova je pokazivanje nemoći, potrebe i poniznosti od strane nemoćnog, potrebnog, zavisnog, ranjivog, nezadovoljnog, željnog, nezasitog, bolesnog, siromašnog čovjeka, koji sam sebi ne može da pomogne i njegovo obraćanje za pomoć Uzvišenom i Svemogućem Allahu, koji mu je kadar dati sve što valja, a od njega odagnati sve što mu šteti.

 Upućivanje dova preporučio nam je Uzvišeni Allah, koji je Milostivi, Samilosni, Koji se uvijek odaziva molitelju. Evidentno je da Kur’an, pored svega navedenog, pobrojanog i nespomenutog, u sebi sadrži mnoštvo dova. Ako bi se kazalo da je Kur’an, izmedu ostalog, knjiga dova – takva konstatacija bi bila tačna.

 Prva kur’anska sura (El-Fatiha ili Fatiha) ustvari je najljepša dova. Njome se moli Svevišnji Stvoritelj da podari uputu na Pravi put. ,,Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svjetova, Sveopćem Dobročinitelju, Milostivom, Vladaru Dana sudnjega! Samo Tebe obožavamo i jedino od Tebe pomoć tražimo! Uputi nas na pravi put, put onih kojima si Blagodat darovao, a ne onih koji su protiv sebe srdžbu izazvali, niti onih koji su zalutali!” (El-Fatiha, 1-7)

 Najduža kur’anska sura (El-Bekare) završava se dovom Uzvišenom: „Gospodaru naš, ne kazni nas ako zaboravimo ili što nehotice učinimo! Gospodaru naš, ne tovari na nas breme kao što si ga tovario na one prije nas! Gospodaru naš, ne stavljaj nam u dužnost ono što ne možemo podnijeti, pobriši grijehe naše i oprosti nam, i smiluj se na nas. Ti si Gospodar naš pa nam pomozi protiv naroda koji ne vjeruje!“ El-Bekare, 286.

  Na početku treće kur’anske sure nalazi se slijedeća dova: ,,Gospodaru naš, ne dopusti srcima našim da skrenu kad si nam već na pravi put ukazao, i daruj nam Svoju milost, Ti si, uistinu, Onaj koji mnogo daruje! Gospodaru naš, Ti ćeš sakupiti sve ljude na dan u koji nema nikakve sumnje!”(Ali ’Imran, 8-9)

 Pred kraj ove sure nalazi se dova onih koje Kur’an opisuje sa ,,ulu-l-elbãb” (razumom obdareni); oni se mnogo sjećaju Allaha i oni razmišljaju: Oni, također, mole: ,,Gospodaru naš, mi smo čuli glasnika koji poziva u vjeru: ,Vjerujte u Gospodara vašeg!’ – i mi smo mu se odazvali. Gospodaru naš, oprosti nam grijehe naše i predi preko hrđavih postupaka naših, i učini da poslije smrti budemo s onima dobrima. Gospodaru naš, podaj nam ono što si nam obećao po poslanicima Svojim i na Sudnjem danu nas ne osramoti! Ti ćeš, doista, Svoje obećanje ispuniti.” (Ali ’Imrãn, 193-194)

 U kur’anske dove spadaju i molbe koje su upućivali Allahovi poslanici kao i ljudi koji su opisani kao istinski vjernici. Primjer za to su slijedeće dove:
Dova Adema, ’alejhi-s-selam, i njegove supruge koji su nakon počinjenog grijeha molili za oprost: ,,Gospodaru naš, sami smo sebi nepravdu učinili, pa ako nam Ti ne oprostiš i ne smiluješ nam se, sigurno ćemo biti izgubljeni!” (El-A’raf, 23)

Dova Ibrahima, ’alejhi-s-selam: ,,Gospodaru moj, daj da ja i (neki) potomci moji obavljamo namaz; Gospodaru naš, Ti usliši dovu moju! Gospodaru naš, oprosti meni, i roditeljima mojim, i svim vjernicima – na Dan kad se bude polagao račun!” (Ibrahim, 40-41)

Dova Zekerijjã’a, ’alejhi-s-selam, koji je u poznim godinama molio Stvoritelja da mu podari evlãda: ,,Gospodaru moj, podari mi od Sebe čestita potomka, jer se Ti, uistinu, molbi odazivaš!” (Ali ’Imran, 38)

Dova Junusa, ’alejhi-s-selam: (Lã ilãhe illã ente subhãneke inni kuntu mine-z-zãlimin) ,,Nema boga, osim Tebe, hvaljen neka si! Ja sam se zaista ogriješio prema sebi!” (El-Enbijã’, 87)

Dova ibãdu-r-Rahmãn-a (Allahovih istinskih robova): ,,Gospodaru naš, poštedi nas patnje u Džehennemu, jer je patnja u njemu, doista, propast neminovna, on je ružno prebivalište i boravište. Gospodaru naš, podari nam u ženama našim i djeci našoj radost i učini da se čestiiti u nas ugledaju!” (El-Furkãn, 65, 74)
 Zanimljivo je da su dvije posljednje sure u Kur’anu časnom dove, jer se u njima traži Allahovo utočište i zaštita. U suri El-Felek (Svitanje) kaže se: ,,Reci: - Utječem se Gospodaru svitanja od zla onoga što On stvara, i od zla mrkle noći kada razastre tmine, i od zla smutljivca kada smutnje sije, i od zla zavidnika kada zavist ne krije!” A u suri En-Nãs (Ljudi) traži se Allahova zaštita: ,,Reci: - Tražim zaštitu Gospodara ljudi, Vladara ljudi, Boga ljudi, od zla šejtana napasnika, koji zle misli unosi u srca ljudi – od džina i ljudi!”

 Kur’an je počeo dovom, u sebi sadrži mnoštvo dova i završava se dovom. To, po sebi, dovoljno govori o važnosti dove u životu vjernika.

Primaju li se naše dove?

Mi koji klanjamo, učimo dnevne dove poslije svakog namaza, džematske dove. Treba da znamo da ako ne komuniciramo, ako smo u zavađi sa okolinom, ako se lahko zamjerimo i posvađamo, varamo, lažemo, a opet zajedno klanjamo i nakon toga učimo dove, kakve su nam to dove?

 Na kraju svakog sjedenja u namazu učimo dovu: Allahume rabbena atina fi dun-ja haseneten ve fil ahireti haseneten, ve kina azaben nar, rabbenagfilrli ve li valideje ve lil mu’minine jevme jekumul hisab.

 Gospodaru naš! podari nam na dunjaluku dobro, i na ahiretu, i spasi nas džehenemske vatre, Gospodaru naš oprosti meni i mojim roditeljima, i svim vjernicima na dan obračuna.

  Svi mi učimo ovu dovu dnevno najmanje 5 puta, pa zašto nam nije primljena dova? Možda zato što ko biva dovimo za sve muslimane i muslimanke, mu’mine i mu-minke, za sebe i svoje roditelje a ne govorimo sa svojim roditeljima, da smo u zavađi sa svojim bratom zbog dunjalučkih interesa, sa svojom sestrom, sa svojim komšijom, sa bratom muslimanom.

 Da treba doviti i Boga moliti, sigurno treba. Naši časni preci su Allaha molili čak i kada bi im trebalo soli za hrane. Treba moliti Allaha za sretan životni završetak s obzirom da niko od nas nije siguran od toga da će pred kraj života učiniti djelo koje vodi u propast džehenemsku.   

Treba moliti Allaha da nas sačuva od rija’a (pretvaranja) koji je skriveniji od crnog mrava, na crnom kamenu u sred crne noći.

 Treba moliti Allaha da nam podari lahku i lijepu smrt na kojoj ćemo lahko moći izgovoriti riječi šehadeta. Treba moliti Allaha da nas učvrsti u kaburu kada nas meleki budu ispitivali.

 Treba moliti Allaha da nas sačuva teškog polaganja računa na Sudnjem danu, da nam podari sigurno mjesto u hladu Allahovog arša a treba svakako nastojati sakupiti one osobine zbog kojih Uzvišeni daje takve privilegije kao što je hlad na Sudnjem danu.

 Priča se da je jedan učenjak, nekom čovjeku koga je vidio da obilazi vrata nekog od vladara, rekao: ,,Hej ti, koji odlaziš kod onoga ko pred tobom zatvara vrata, pokazuje ti siromaštvo i od tebe sakriva svoje bogatstvo, a zaboravljaš na Onoga ko pred tobom otvara vrata, pokazuje ti Svoje bogatstvo i govori – Pozovite Me i zamolite, Ja ću vam se odazvati!

 Dova je jedan od najdjelotvornijih lijekova protiv nesreće. Ona nesreću odbija, od nje čuva, ne da joj da se spusti, a ako se spusti, onda je izgoni i njene udarce sprječava i ublažava.

 Dova naspram nesreće, u pogledu jačine, može da ima tri stepena:

–  da je jača od nesreće, pa da je potpuno spriječi i odagna,

– da je slabija od nesreće, pa da nesreća i pored nje pogodi čovjeka, s tim što je dova otupljuje i njene udarce olakšava i

– da su podjednako snažne pa da jedna drugu, sama, nije u stanju da savlada.

  Dova kojom dozivamo Boga, govori o nama.

 Ona govori o našim nadama, snovima, željama i strahovima. Ona svjedoči o našem odnosu prema Dragom Bogu, o čistoći srca našega, o imanu koji njegujemo u našoj ponutrici, u našoj porodici, o našem edebu, ahlaku i lijepom moralu.

 Kad dovimo, pustimo li suzu, ili nam srce nimalo ne zatreperi?

Da li glasno dozivamo Rabba, ili ponizno, skrušeno, tihim glasom?

Jesmo li nemarni u dovi, jesmo li smo prisutni cijelim bićem?

Jesmo li svjesni šta tražimo i riječi koje izgovaramo, ili ih ponavljamo, tek onako, reda radi, bez poznavanja njihovih značenja?

 Zapitajmo se, šta to mi tražimo od Gospodara, dunjalučka dobra, ahiretska blaga ili oboje? Koliko dovimo da budemo i ostanemo u vjeri?

 Za koga dovimo? Da li samo za nas same, za naše prijatelje, našu djecu ili za naše unuke?

  Ibrahim i Ismail, a.s., čine dovu za narod koji je doći za vrijeme njihovih pra-pra-pra-praunuka. Oni su činili dovu za nas.

 Ako želimo da nam Allah primi dovu, prije upućivanja dove udijelimo ono što nam drago, kako bi pokazali da nam je srce spremno darivati. Neka smo pod abdestom, neka smo namirisani, jer se upravo sada obraćamo Gospodaru svih svjetova. Poslije toga, klanjajmo dva rekata nafile i molimo što želimo.

 Poruka dove je: ne zaboravimo pretke i dovimo za naše rahmetlije, ali ne zaboravimo doviti i za našu djecu, unuke i generacije muslimana koji će doći poslije nas.

  Zato ne odustajmo od dove ako odmah ne dobijemo ono što tražimo. Čak ni dove poslanika nisu odmah dobijale odgovore, ali je sigurno da Allah čuje i uslišava naše pozive.

  Dova      

  Gospodaru naš, daj nam od Sebe milost i olakšaj nam u našem poslu pravi put. Allahu, Ti veliku milost imaš, mnogo praštaš i dove primaš, oprosti nama, roditeljima našim, i primi ovu dovu našu. Amin!

  Molimo Te Uzvišeni, obogati nas ljubavlju do naših džamija i do onih koji nas vode na pravi put. Uzvišeni, učini da džamija budi ponos naš, džuma namaz, radost naša, a islamska zajednica bude halka i uzdanica naša!  Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

عوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُأ

 [جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

 الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون.

 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari,Nedim Botić.

  Nijaz Salkić