UČITI UČITI I SAMO UČITI

Nijaz SALKIĆ

Mnogi svoje naučne teme i svakodnevnu priču počinju naglašavanjem važnosti učenja, školovanja i usavršavanja. Nije teško ustvrditi da je to sušta istina, pogotovu ako pogledamo razvijeni zapad koji je sve ono što trenutno ima većinom postigao učenjem i znanjem.

Prijašnja Bosna


U »staroj« Bosni je obrazovanje bio neka vrsta luksuza i nadstandarda. Ko je imao sreću i nekog dobro situiranog babu, partijskog funkcionera, ili strica u Njemačkoj i Americi, mogao je završiti neki od prestižnih fakulteta. Ostali su se morali zadovoljiti poljoprivredom i radničkim zanimanjima kao kuluci u susjednim republikama.

Učenje nije privilegija

Da se može učiti i nadgrađivati samostalno govore mnogi svijetli primjeri upornih i »tvrdoglavih« ljudi. Često pročitamo i čujemo za mnoge ljude koji su završili visoke škole samosstalno učeći i dajući ispite. Koliko samo inovatora ima među, na prvi pogled »nepismenim« ljudima. Znači, učenje nije privilegija, učenje je upornost i volja koja se na kraju isplati. Normalno je da je lakše napredovati u optimalnim uslovima i situacijama, nego mučeći se, ali to nije pravilo.


Učenje je korisno

Moj otac je živio u vrijeme kada su naši stari Bošnjani bili isfrustrirani odlaskom Turske iz naših krajeva i agresivnim odbacivanjem muslimanske tradicije i kulture, te nasilnim uvođenjem latinice i ćirilice u čitanje i pisanje. Naši stari su djecu slali u mektebe, a školu »ala franco«, nisu odobravali. Otac je mnogo puta dobio degenek i batine od oca koji ga je zaticao kako se krijući samostalno uči pisati i učiti latinicu sa plajvazom u ruci kojim je šarao po na kartončićima od kutija za cigare.



Babo je bio uporan i sam se naučio pismenosti, da bi kasnije završio i tečaj matematike, američki sistem knjigovodstva a njemački jezik se isto tako sam naučio. Taj 'njegov' njemački mu je pomogao da ga kao zarobljenika 1941. ne pogube, ili ne pošalju na ruski front, sa koga se malo ko vratio, već mu je poznavanje jezika pomoglo da radi u kuhinji i preživi do 1945. godine, te na kraju pobjegne u Jugoslaviju.

Mnogi neće

Danas većina ljudi u Evropi i Americi ima sve uslove i mogućnosti školovanja. Mnogi tu mogućnost iskoriste, a ima i takvih koji tu šansu životnu ispuste. Ne treba zaboraviti da u svijetu nisu svima date mogućnosti školovanja. Vlade u velikom dijelu Afričkih, Azijskih i Latino Američkih država ne pružaju nikakvu priliku mladim ljudima da uopće okuse ljepotu i očarljivost školskih klupa. Svako ko je imao šansu da se školuje i nešto završi, a nije to iskoristio, kajaće se. Kajaće se kad tad, jer ni oni koji imaju visoko obrazovanje, danas teško dolaze do posla a nekmoli armija nezaposlenih bez odgovarajućeg obrazovanja.

Situacija u Bosni

Da smo zaista loše obrazovani Evropljani govore mnoge činjenice kao što su najveći procenat nepismenih u Evropi (oko 20%), velika apstinencija od pohađanja čak i obaveznog osnovnog obrazovanja, naročito u ruralnim područjima i naročito ženske djece, mali procenat prelaznika iz osnovne u srednju školu, mali procenat od starosne generacije koja upisuje fakultete (između 13 i 15%, dok je prosjek u EU preko 50%, a u SAD čak 81%). (prof. Lamija Tanović)

Upamet!