Recesija je pogodila svaku poru našeg bitisanja a načela je bome sve oblasti organiziranog življenja. Vaktile je grupa odabranih dobro živjela, većina nekako sastavljala kraj s krajem, a manjina se patila. Danas šlag krema uživa (manjina od manjine) a ogromna većina životari. Da se treba štedjeti i paziti da ne uđemo u halku israfli insana davno su nas tome učili naši stari mudraci, djede i nene. Čuvati se israfluka opet znači dobro otvoriti oči i vladati se onako kako nam je Poslanik u amanet mudru kelimu ostavio. Štediti se može i mora, a postoji više načina šparanja.
Manje trošimo struju
Neko veli da je elektrika skupa. Možda je a možda i nije, kako se uzme. Ako uveče sjedimo u dnevnoj sobi nije džaiz da palimo sve sijalice u svom skupocjenoj i kitnjastom lusteru, dovoljno je i jedna. Ta jedna koja bude gorjela i sjala neka je špar i fluoroscentna sijalica. Zato na vakat ili na vrijeme zamijenimo sve volframove sijalice sa onim baška špar sijalicama. Peglajmo samo ono što je potrebno da ne bude keveša. Nije potrebno peglati ručne radove, heklu, salvete, stolnjake i još koješta. Pegla je najveći potrošač struje pored veš (perilice) mašine.
Cigare(te), šminka i frizure
Duhanjenje je po nekolicini islamskih učenjaka haram a jopet prema drugima je mekruh. Niko od uleme nije kazao da je ičkija duhanska korisna za ičija pluća. Zato se lagahno počnimo odvikavati od belaj navike i džehenemskog dima. Nije samo zdravlje ugroženo kad je duhan u pitanju, trpi porodični budžet a s njim i naši živci. Prođimo se i »Jovinog hošafa« dok kasno nije, jer je on strogo zabranjen, haram posao. Šminka, manikura i pedikura neka malo pričekaju bolja vremena dok prođe ova ekonomska kriza. Frizure se mogu uređivati i privatno, prijateljski po kućama i po sistemu ti meni ja tebi. Nije valjda pod moranje davati mjesečno po 20, 30, 50 maraka ili eura, ovisno gdje ko živi, radi i zarađuje (ako ikako radi i zarađuje).
Bosanska kuhinja
Bošnjaci i bosansci smo dobar, pošten, dočekan i galantan narod. Ma ko bi pustio svog gosta, musafira iz svoje kuće gladna, žedna i bez gotive i carskog mertebeta. Često se puta i napinjemo preko mjere da se ne »osramotimo«. Mislim da je došlo vrijeme da neke stvari u dočekluku, kulturi ugošćavanja malo reduciramo i promijenimo. Ne mora brate na zijafetu i večerama biti 17 pita, 12 slanih jela sa malo i 13 sa puno mesa. Zar je potrebno napraviti pored ružice, sarajevske baklave još tortu, tortilju i 6 sutlijaša malo slađih ili preslatkih. Zar dženaza i gubitak jednog člana u porodici nije dovoljna žalost za domaćine, treba li brate dragi te ljude dodatno opteretiti da se troše za hranu i sofre koje ponekad više liče nekoj ženidbenoj i udadbenoj sofri i gotivi, a najmanje tuzi i žalosti povodom smrti i gubitka dragih osoba.
Ti meni ja tebi
Ima mnogo ljudi što se sve više čude našoj današnjoj začahurenosti, otuđenosti i zatvorenosti u četiri zida. Mnogi ljudi žive u istoj ulici, kući, bloku i zgradi, a jedni drugima ni za Bajram ili kakav drugi praznik vrata ne otvaraju. Mislim da je za to najviše kriva ona kesa i darovi koje moraš ti meni donijeti prilikom posjete a ja tebi uzvratiti istom ili jačom dozom i mjerom. Nekada se puno obilazilo a malo nosilo hedija i poklona. Dovoljna je bila jedna jedina jabuka, gurabija, rehvanija ili ćasa kiselog ili pod kajmakom mlijeka. Otrijeznimo se na vrijeme da nas ne bi trijeznio Munker i Nekir kada ne mognemo pobjeći iz stanovanja veličine metar sa metar.
Upamet!
Ni komentarjev:
Objavite komentar