MIMBERA - OSLANJANJE NA ALLAHA

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ،  نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا.  مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.

صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده . ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،

رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه . إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون .

قال الله تعالى فى كتابه الكريم :

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

وَمَن يَتَّقِ اللَّهَ يَجْعَل لَّهُ مَخْرَجًا [٦٥:٢]

صدق الله العظيم

    U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!       

  Hvaljen neka je Allah koji u Svojoj jasnoj Knjizi naređuje pravednost, a zabranjuje nasilje, nepravdu i neprijateljstvo prema drugima. Neka je salavat i selam na Poslanika Muhammeda, a.s., i njegovu časnu porodicu.

  A zatim: Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 23. rebiu-l-evvel 1438. ili 23. decembar 2016. godine. Ovo je 11. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Pravda i pravednost', a današnja je, ,Oslanjanje na Allaha.'

  Cijenjeni  džemaate!

 Rekao je Uzvišeni Allah:,,A onome ko se Allaha boji, On će izlaz naći.'' (Et-Talak,2)

Oslanjanje na Allaha znači iskreno pouzdanje u Uzvišenog Allaha u nastojanju da se, i na ovom i na onom svijetu, postigne ono što je korisno, a da odagna ono što je štetno. Uzvišeni Allah je za svako dobro djelo i njegov stepen ne samo, unaprijed odredio nagradu, već  se i Sam ponudio da čovjeku bude pomagač i dovoljan oslonac.

 Pouzdanje u Allaha je najbolji način da se nešto uspješno završi, to zato što je pouzdanje u Allaha stvar srca, a ne stvar organa. Sam Vjerovjesnik s.a.v.s, se najviše od svih oslanjao na Uzvišenog Allaha, uz prethodno poduzimanje svih neophodno potrebnih mjera u svemu što je radio.

 U Bici na Uhudu se Poslanik s.a.v.s., pojavio sa dva oklopa. Nikada u bojni red nije stao golih prsa kao što čine oni koji ne znaju šta rade. Kada je iz Mekke u Medinu činio Hidžru iznajmio je vodiča višebošca koji je bio u vjeri svojih predaka. Učinio je to, iako je preko njega Allah uputio svjetove i prethodno mu obećao da će ga zaštititi od svih ljudi. Svojim ukućanima je pravio zalihe hrane za godinu dana, iako se od sviju najviše na Allaha oslanjao. Kada je kretao na put, na hadž ili umru sa sobom je nosio hranu i opremu, kako on tako i svi njegovi drugovi koji su se istinski oslanjali na Allaha.

  Ljudska djela se dijele na tri vrste:

- Djela pokornosti i poslušnosti koja je Uzvišeni Allah zapovijedio Svojim robovima i učinio razlogom spasa od Vatre i zaslugom ulaska u Džennet.  Ova vrsta zapovijedi mora se izvršavati, oslanjanjem na Allahovu pomoć, jer nema snage ni moći, osim u Allaha koji, kada nešto hoće, bude, a kada neće, ne bude. Jusuf b. Esbat u tome je smislu rekao ,,Radi kao čovjek koga mogu spasiti jedino njegova djela, a na Allaha se oslanjaj kao čovjek koga će zadesiti samo ono što mu je sudbinom predodređeno.

-   Svakodnevna djela na ovome svijetu koja je Allah Svojim robovima naredio u slučaju potrebe, kao što su: jesti kada se ogladni, napiti se kada se ožedni, skloniti se u hlad kada dojadi sunčeva žega, utopliti se kada je hladno i sl. I za ova djela je obavezno zalaganje. Onaj ko se o njih namjerno ogluši, ili ih izbjegava do te mjere da sebi našteti, uprkos mogućnosti da ih uradi, pretjeruje i zaslužuje Allahovu kaznu.

-  Djela koja je Allah na ovome svijetu dao da se njima većina ljudi koristi, s tim da je u pojedinim slučajevima ostavljena mogućnost izbora onim Njegovim robovima koji to sami hoće, kao što je npr. uzimanje raznih vrsta lijekova.

 Najbolji lijekovi za  nervne i mentalne poremećaje ili čak za bolesti tijela jesu staloženost i pribranost uma i srca,  te njihova snaga da se odupru bujici problema, iluzija i maštarija koju čovjek sam sebi naprti. Jerbo, kad god čovjek dopusti maštarenju, i iluzijama da ga savladaju, iz glave se to sve preseli u srce, pa ono počne drhtati od straha, pa ga zahvati panika, bolest, srdžba, ljutnja, nezadovoljstvo i zbunjenost nad svojom trenutnom situacijom, i strahom da će se nešto loše desiti. Ako nemaju pouzdanja u Allaha neki će potraži ,energiju' i pomoć kod vračara, gatara, sihirbaza, ako skontaju da su nešto time postigli, oni požele još više i više.   

 Magija, sihir i iluzija, nisu ništa drugo do napuhani balon, koji se brzo napuše a još brže pukne. Teške su posljedice onih koji žive od iluzija, jer kad magije nestane oni upadnu u more očaja, žalosti, fizičke i mentalne bolesti i rastrojenosti.

 Zato je potreban oslonac i predaja Allahu a ne svojim iluzijama, maštarenju, i prevelikim željama i očekivanjima.  

 Onaj ko se na Allaha oslanja, ima u Njega povjerenje, i uzda se u Njegove blagodati. Takvog neće tuga i žalost raskrajati i kahariti. Ko se u Allaha uzda on mu je dovoljan zaštitnik od svakog jada, belaja, psihičke rastrojenosti i zbunjenosti. Neko će pomisliti da su psihijatrije pune onih koji nisu uspjeli u životu i onih koji su siromašni. Koliko li je samo je u tim bolnicama bogatih, školovanih, poznatih, uglednih i dobrostojećih.

 Priča se da je Hatim El-Esammi bio čovjek sa mnogobrojnom porodicom. Imao je dosta i muške i ženske djece, a nije imao jedno jedino zrno žita za hranu. Uvijek se oslanjao na Boga iskrenim tevekkulom. Jedne noći je sjedio sa svojim drugovima, i pored ostalog počeše da razgovaraju o hadžu.

 U Hatimovo srce se ugnijezdi jaka želja da i on ode u Mekku, pa pošto ode kući ukućanima pričati o svom razgovoru, te im na kraju reče: “Kada bi vi svome babi dozvolili da ove godine ode na hadž i posjeti Allahovu kuću, pa da tamo uputim Allahu dž.š. molbu da nam pomogne… “

 Njegova žena i djeca odgovoriše: ,,Ti bi u ovom ovakvom stanju, gdje ništa nemaš, i pored svih nas u ovakvoj oskudici išao na hadž.” Jedna od Hatimovih djevojčica onda reče: ,,Šta je vama! Ako mu dozvolite da ide ništa nećete izgubiti. Pustite ga da ide gdje hoće, jer je on taj koji traži nafaku, a ne onaj koji je daje.” Ostali razmisliše i rekoše : ,,Tako nam Allaha, ova mala pravo kaže! Idi oče kuda god želiš!”

 Otac istog momenta ustade, spremi ihrame i ode put Mekke. Kada je osvanulo jutro počeše dolaziti komšije i koriti familiju što je dozvolila ocu da ode a njih tako nezbrinute ostavi. Njegova djeca  stadoše grditi onu malu govoreći:  ,,Da si ti šutjela ni mi ne bismo ništa rekli.”

Ona mala podignu dlanove prema nebu i reče: ,,Allahu, Gospodaru i Zaštitniče! Ljudima uvijek dobro daješ i nemoj ih zapostaviti! Pomozi mi i nemoj me zastiditi!”

 U to vrijeme je izašao vladar te pokrajine u lov, pa pošto se izgubio od većine svoje pratnje, ožedni i krenu prema nekoj kući koju je ugledao da traži vode.

To bijaše Hatimova kuća, i kada vladar pokuca na vrata upitaše: ,,Ko je?” On odgovori: ,,Vladar je ovde. Tražim vode za piće.”

 Hatimova žena pogleda put nebesa i reče: ,,Gospodaru, slavljen Ti si! Sinoć zanoćismo gladni, a danas pred našim vratima stoji vladar i traži da ga napojimo.” Ona zatim uze najnoviji vrč i napuni ga vodom te ga dodade vladaru. Vladar uze vrč, napi se vode iz njega i učini mu se kao neko vrlo lijepo piće. Upita da li je ovo kuća nekog velikaša, našto mu se odgovori da je to kuća jednog od odanih Božijih robova Hatima El-Esammija. Vladar reče da je čuo za njega, a vezir mu reče: ,,Gospodine, čuo sam da je on sinoć otišao na hadž u Mekku, a svojoj familiji nije ostavio ništa, a obaviješten sam da su svi njegovi ukućani sinoć zanoćili gladni.”

 Vladar reče: ,,Pa još im i mi otežavamo i onako tešku situaciju, a to nije nimalo humano!” Onda vladar skinu svoj skupocjeni pojas i baci ga u kuću govoreći: ,,Ko mene poštuje i voli neka da svoj opasač! ” Svi vladarevi prijatelji pobacaše svoje opasače i okrenuše se te odoše. Vezir viknu: Esselamu alejkum, o ukućani. Odmah se vraćam da otkupim od vas te opasače!”

 Kada je vladar stigao na odredište, vrati se vezir i donese ogromnu količinu novca, koliko su vrijedili ti opasači te ih otkupi od Hatimovih ukućana. 

 Što se pak Hatima tiče, on isti dan od vođe karavana dobi besplatnu hranu i piće, jer je ozdravio nakon što je Hatim uputio Allahu dž.š. dovu da ga izliječi. Tako Allah nagradi i Hatima i njegovu porodicu zbog pravog i istinskog tevekkula, oslanjanja na Allaha s.v.t.a.

  Dova

"Bože naš, utječemo Ti se od tuge i brige, nemoći i lijenosti, škrtosti i kukavičluka, velikog duga i ljudskog uzdaha."

 Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne zaboravljajmo svoju islamsku zajednicu. Amin! 

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون.

 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul-Buhari.

Nijaz Salkić