22. 6. 18

MIMBERA - SMIREN I POSTOJAN



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ۞
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
إِنَّ الَّذِينَ يَغُضُّونَ أَصْوَاتَهُمْ عِندَ رَسُولِ اللَّهِ أُولَٰئِكَ الَّذِينَ امْتَحَنَ اللَّهُ قُلُوبَهُمْ لِلتَّقْوَىٰ 
لَهُم مَّغْفِرَةٌ وَأَجْرٌ عَظِيمٌ
 صدق الله العظيم
 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu, Gospodaru svjetova, koji nam je podario islam. Molimo Ga da nas  učvrsti u vjeri, pa da budemo smireni i postojani do kraja svoga puta na ovom svijetu. Salavat i selam na Poslanika Muhammeda, njegovu porodicu i ashabe. Allahu pripada sva hvala i na početku i na kraju!.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 08. ševval 1439. ili 22. juni 2018. godine. Ovo je 40. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, , Mjesec ševval i post', a današnja je, ,Smiren i postojan.'
 Draga braćo!
 Allah Uzvišeni kaže: „…A ako Allaha i Njegova Poslanika budete slušali, On vam nimalo neće umanjiti nagradu za djela vaša.” – Allah, uistinu, prašta i samilostan je. (El-Hudžurat, 3.)
 U proteklom ramazanu smo ubirali ljetinu za oba svijeta. Cijeli mjesec navikavali smo se da nije teško ustati na sehur, cijelu noć ne spavati, manje jesti, iskreno govoriti, samokritičan biti, potrebnome pomoći i zabrinutog utješiti. Konntrolisali smo svoje strasti i uramljivali želje u okvir vjere. Čari ramazana su nestale. Pitamo se kako sačuvati ramazansku stečevinu, kako zadržati pobožnost, smirenost i postojanost?
 Najvažnija stečena i trenirana osobina je samokontrola. Ona se ogleda kroz smirenost, staloženost i postojanost u govoru, ponašanju i činjenju dobra. Ako želimo to prepoznati ili da nas drugi po tome upamte, bićemo uvijek pravedni i uravnoteženi u onome što namjeravamo kazati, bez razlike da li smo sretni ili uznemireni, da li volimo ono što se dešava ili mrzimo. Smirenost se prepoznaje tonu glasa, u riječima koje biramo, u našim pokretima, našem izrazu lica i našem ponašanju, kada smo sami ili u društvu koje nas razumije ili ne shvaća.
 To se ogleda i prepoznaje u našim ibadetima koji  nisu ograničeni samo na namaz, post i hadž. Cijeli naš život je ibadet. Ebu Hurejra, r.a., prenosi da je jedan čovjek prišao Poslaniku, s.a.v.s., i rekao: „Poslaniče, ima jedna žena koja puno klanja, puno posti i puno sadaku dijeli ali ona uzmemirava komšije svojim jezikom’. Poslanik, s.a.v.s, reče: ,Ona je u Džehennemu‘. (Musned Ahmed i Sahih Ibn Hibban)
 Ako pazimo na svoje predstavljanje svijetu i Uzvišenom Bogu, tada je samokontrola uvijek sa nama i mi se suzdžavamo od brzopletog reagovanja. To znači da uvijek reagujemo na prikadan način u skladu sa našim iskustvima iz prošlosti kao i prema onome što učimo iz iskustva drugih osoba. Neki se u momentima toliko  opuste da ih je teško prepoznati.
 Sa provokacijama u svom svakodnevnom životu se moramo nositi kao da nas prati skrivena kamera koja čeka da snimi svaku našu reakciju na nju i da je emitira cijelom svijetu. Ovo će dovesti do toga da reagujemo promišljenije i da naučimo da se kontrolišemo. To je zbog toga što znamo da su smirenost i kontrola kvaliteti vrijedni hvale, a neoprezno reagiranje je znak slaboumnosti i slabosti karaktera.
 Oni koji imaju mjeru smirenosti nisu tu vještinu preko noći postigli. Naučili su je nakon velikog broja pokušaja i isto toliko propusta. Međutim, nikada nisu odustali od pokušaja da se poboljšaju. Allah Uzvišeni kaže: „…A ako Allaha i Njegova Poslanika budete slušali, On vam nimalo neće umanjiti nagradu za djela vaša.” – Allah, uistinu, prašta i samilostan je. (El-Hudžurat, 3.) Ovaj ajet je iz sure el-Hudžurat koja se bavi nizom relevantnih pitanja, poput zapovijedi da se ne diže glas iznad Poslanikovog, zatim da se ne šire glasine, da se ne kleveću ljudi, da se ne ismijavaju, i da se izbjegne sumnja.
 Gledajući pozitivno na stvari, čak i na provokacije i tugu sa kojom se suočavamo, je nešto što proizlazi iz naše vjere u Allahovu mudrost i naše saznanje da se ništa ne dešava u Stvaranju osim kako On to hoće. Budući da očekujemo najbolje od Allaha, umjesto da negativno reagiramo, reagirajmo smireno i nastojimo da iskoristimo mogućnosti koje nam nove okolnosti predočavaju. Naša unutrašnja priroda je veoma jaka. Ukoliko smo osoba koja je po prirodi mirna, onda smo počašćeni prirodnim kvalitetom kojeg Allah voli. Inače, praksa čini razliku. Kao što je to Ebu el-Derda rekao: „Blagost se stiče kroz praksu i strpljenje se stiče kroz praksu“.
 Smirenost se stiče kao što se stiče i imetak. Namazom ulazimo u oazu mira i smiraja, jer se namaz smatra najboljim i najvrjednijim ibadetom: ,,Ono što žele - vjernici će postići, oni koji molitvu svoju ponizno obavljaju.'' (El-Mu’minun, 1.-2.).
Ko postigne smirenost u namazu osjetit će slast ibadeta i imana, zato je Allahov Poslanik, , govorio: ,,Smiraj moga oka je u namazu.” (En-Nesai). Pojam,,smiraj oka” znači: vrhunac sreće, zadovoljstvo, osjećaj opuštenosti i spokoja.
 U valjanoj pripremi za namaz i vedrini i raspoloženju u kući u vidu ugodnog ambijenta za klanjanje: da odlazak u džamiju bude događaj za nas i za sve ukućane, ne izbjegavati obavljanje sunneta – činjenje pohvalnih djela prije namaza, oblačenje lijepe i ugodne odjeće, odlazak na namaz smireno i dostojanstveno bez žurbe, učiniti da namaz bude uživanje pa u tom cilju spriječiti da nam bilo šta od stavri i događaja poremeti postizanje smirenosti i koncentracije u namazu.
 Primjer, ako smo na džumi namazu ostaviti telefon u autu a ne uklopiti stanje vibriranja, pa da nas neko 5 minuta zove a mi kao klanjamo i vrtimo se pri tome. Ili nećemo da promijenimo abdest da se ne bi ponovno ,kvasili', pa trpimo malu ili veliku nuždu, ili brzo odklanjamo jer je postavljena sofra i čekaju nas tamo ukućani i prijatelji.  
 Ako hoćemo istrenirati smirenost onda ćemo izbjegavati obavljanja namaza u navedenim prilikama, da zaštitimo misli kako bi se mogli u cijelosti predati veličanstvenom djelu, namazu i cijelim svojim bićem se posvetiti svome Gospodaru.
 Mnogo treba vježbati smirenost i u samom namazu, pravilnim zvršavanjem namaskih radnji, obavljajući ruku’ i sedždu na način da nakon svakog pokreta zastanemo toliko da se cijelo tijelo umiri, da se svaka kost vrati na svoje mjesto. Osoba koja ne ostvari smirenost u namazu, ne može ostvariti ni bogobojaznost, jer potkradanje namaza uništava bogobojaznost, a gavranovo kljucanje (brzo i nesmotreno obavljanje namaza) uništava nagradu.
 Treba obratiti pažnju i na smirenost prilikom džume namaza. Prije odlaska na džuma-namaz preporučeno je kupanje, oblačenje najljepše odjeće i što raniji odlazak u džamiju, prije početka hutbe, da ne kasnimo na slušanje važnih poruka na hutbi.
 Prisuti na džuma-namazu dužni su pažljivo slušati hutbu, jer je u toku hutbe zabranjeno pričati i zanimati se nečim drugim što ometa mogućnost slušanja i praćenja hutbe, makar to bilo poigravanje sa serdžadom ili bilo čime što odvraća pažnju. Ljudi vole da slušaju hutbu pruženih nogu, neki okrenutih nogu prema kibli, neki naslonjeni ovako ili onako. Treba znati da je smirenost pri slušanju hutbe pobožnost.
 Ima muslimana koji odlazak na džumu namaz smatraju običajem. Tako se i ponašaju pa na džumu odlaze povremeno ili nikako. Allah Uzvišeni prijeti onome ko propušta džumu-namaz bez opravdanog razloga, da će mu na srce pečat staviti, o čemu Allahov Poslanik kaže: ,,Ko bez opravdanog razloga izostavi tri džume, Allah će mu na srce pečat staviti.” (Ebu Davud i Ahmed). Šta to znači: na srce pečat staviti; koprenu navući i učiniti ga nehajnim, neupućenim i neprosvijetljenim kao što su srca licemjera (munafika) i velikih grješnika.
 Upamtimo da su opravdani razlozi za izostavljanje džuma-namaza neuobičajene neprilike i teškoće koje zadese čovjeka, ili strah od nečega što bi moglo da ugrozi život ili nanese veliku materijalnu ili tjelesnu-zdravstvenu štetu. Ako je posao kojeg obavlja dotični musliman njegov jedini izvor opskrbe, a poslodavac mu nije ostavio mogućnost za obavljanje džuma-namaza, a uz to on ne posjeduje imetak kojim bi mogao pokrivati troškove života osim posla kojeg trenutno obavlja. U tom slučaju dopušteno mu je da propušta džuma-namaz zbog postojeće nužde sve dok ne nađe drugi posao ili na neki način stekne uvjete da izdržava sebe i svoju porodicu, neovisno od posla koji radi.
 Postojani i smireni musliman je naučio i istrenirao da i kada učestano putuje ,na daleke pute' zna kako da se ponaša.  Od sunneta – prakse Allahovog Poslanika je da putnik ili osoba koja privremeno boravi na nekom mjestu, manje od četiri dana a udaljen je više od 90 kilometara, skraćuje četvororekatne farz-namaze na dva rekata.  Tako će farz podne, ikindije i jacija-namaza klanjati po dva rekata umjesto četiri uobičajena, osim ako klanja iza imama koji nije putnik, u tom slučaju će slijediti imama i klanjati četiri rekata. Vjerski je utemeljeno da putnik izostavlja sunnet-namaze (preporučene namaze), osim sunneta sabah-namaza.
 Putnik ima olakšicu spajanja podne i ikindija-namaza, zatim akšama i jacija-namaza u bilo koje vrijeme predviđeno za obavljanje namaza koje spaja. Naročito je ovo pogodno u situaciji samog putovanja kao olakšica, milost i izbjegavanje neugodnosti i otežavanja putniku.
 Vjernik zna da će se nekada i razboljeti i neće namaz moći obavljati kao kada je zdrav. Namaz je obaveza koja ne spade sa muslimana sve dok je svjestan i razuman, bez obzira u kako bolestan i iznemogao bio. Zato ako je bolestan, on će na Kijamu – stajanju u namazu ako ne može stajati, ili mu stajanje predstavlja opterećenje ili loše utiče na razvoj i prolazak bolesti i bolova, bolesnik će namaz obavljati sjedeći. Ako nije u stanju ni da sjedi, onda će obavljati namaz na boku, ležeći, odnosno u onom stanju koje mu odgovara. Allahov Poslanik, Allah mu mir i spas darovao, rekao je: ,,Obavljaj namaz stojeći, pa ako ne možeš, onda sjedeći, a ako i to ne možeš, onda ga obavljaj na boku.” (El-Buhari).
 Bolesnik koji ne može učiniti ruku’ ili sedždu kako je propisano, onda će ih učiniti blagim naginjanjem tijela ili glave naprijed, koliko situacija omogućava.
Ako klanjač nije u stanju da sjedi uobičajeno u namazu kako propisi nalažu, sjedit će na stolici ili nečemu sličnom.
 Osobi kojoj predstavlja opterećenje abdest i taharet za svaki namaz pojedinačno, dopušteno je da spaja podne i ikindiju, te akšam i jacija-namaz.
Kome zbog bolesti šteti korištenje vode prilikom uzimanja abdesta, dozvoljeno je uzimati tejemum da bi se obavio namaz.
Dova
 Gospodaru, molimo Te, ojačaj nam uputu, osnaži iman, omili islam i daj da budemo ustrajni i izdržljivi na Pravom putu u zadovoljstvu Tvome, amin!
 Milostivi Allahu, daj nam svijest da volimo džamiju i one koji nas vode na pravi put. Daj nam da ustreptimo kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da ne zaboravljamo svoju islamsku zajednicu ma gdje bili i živjeli. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir.Sahihul-Buhari.

Nijaz Salkić

Ni komentarjev:

Objavite komentar