14. 8. 20

MIMBERA - KAKO DO SKRUŠENOSTI

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ،  نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا.  مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.

صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده . ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،

رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون.

قال الله تعالى فى كتابه الكريم:

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

قَدْ أَفْلَحَ الْمُؤْمِنُونَ

الَّذِينَ هُمْ فِي صَلَاتِهِمْ خَاشِعُونَ

صدق الله العظيم

Hvala Allahu, dž.š., donosimo salavat i selam Njegovom posljednjem poslaniku Muhamedu, a.s.

A zatim: danas je petak 24. zu-l-hidždže 1441. ili 14. avgust 2020. godine. Ovo je 50. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Nova godina', a današnja je, ,Kako do skrušenosti.'

Draga braćo i poštovane sestre!

Danas možemo reći da je duhovnost u krizi. Volimo reći da smo pobožni, da vjerujemo u nevidljivo, da očekujemo oprost grijeha, da se nadamo proživljenju poslije smrti, a namaz, dove, stalni susret sa Gospodarom preko nafile i zikra odgađamo za neki drugi dan.

Slobodno vrijeme previše trošimo u pretjeranom gledanju televizije, prekomjernoj upotrebi pametnog telefona, u stalnoj žurbi da još nešto kupimo, nešto novo doživimo, nova mjesta obiđemo i nova lica upoznamo.

Kada nešto u životu dostignemo, uznapredujemo, se obogatimo, onda se opustimo, ulijenimo i zaboravimo, ko smo, zašto jesmo to što smo, gdje idemo i kako ćemo završiti svoje dunjalučko putešestvije.

Danas se pitamo, kako omekšati otvrdla srca naša, šta učiniti da nam srca mogu primiti duhovnu merhamet kišu? Kako srce učiniti skrušenim?

Jednom je jedan duhovni učitelj u ruku uzeo komad zemlje i rekao: „Vidiš ovu zemlju, sva je tvrda. Pogledaj njezin gornji sloj, izgleda kao kamen. Zbog toga je voda ne može natopiti nego se mora razbiti taj kamen, okopati je. I dok se to ne učini, ne možeš u nju ništa posijati ili posaditi. Ali gledaj sada!“ Zatim je malom motikom zdrobio zemlju i natopio je s vodom. „Pogledaj sada! Sada je tek spremna da primi sjeme koje će moći proklijati i donijeti plod.

Isto je i s našim srcem, ako se ne pokajemo, ako tevbu ne učinimo, ako se siromahu ne smilujemo, potrebnome ne udijelimo, roditelju njegovo pravo ne ispoštujemo, ako se ne skrušimo,  onda smo zbilja nalik tvrdoj zemlji i nismo spremni primiti rahmet vodu.

Namaz je lijek za naše srce, hrana za našu dušu, jer kao što hranimo naše tijelo, isto tako moramo hraniti našu dušu da ne bi zamrla u duhovnom pogledu.

Ibn Kajjim je rekao: ,,A neka tijela su i prije smrti mrtva.”

Skrušenost je danas zamrla među ljudima. Puno se priča i piše o propisima namaza, o šartovima abdesta, gusula, tejemmuma, o propisima hadždža, šartovima dove i tevbe. Nikad nismo imali više odštampanih Kur'ana, knjiga o imanu, islamu, fikhu, ibadatu..

Nikad nije bilo više youtube predavanja, okruglih stolova, magistarskih i doktorskih disertacija o ovome i onome a da je manje skrušenosti i vjere u svemu tome bilo.

Imam Ahmed je rekao: ,,Ko želi da vidi svoj stepen u islamu, neka pogleda svoj odnos prema namazu, pa kakav bude njegov odnos prema namazu, takav je i njegov stepen u islamu.”

Poslanik, a.s., toliko je klanjao da bi mu noge oticale u namazu, pa ga je njegova supruga Aiša, r.a., upitala: ,,O Allahov Poslaniče, zašto toliko klanjaš, a Allah ti je oprostio i i prijašnje i buduće grijehe?”, Poslanik, a.s., odgovorio joj je: ,,A zar da ne budem Allahov zahvalni rob.''

Suština namaza nije puka forma, već upravo skrušenost u namazu koju treba da osjeti svaki klanjač. Uzvišeni kaže: ,,Uspjeli su vjernici, oni koji su u svojim namazima skrušeni.”

Da bi dostigli skrušenost, trebamo se kajati. Poslanik, s.a.v.s., kojem su oprošteni grijesi i prije i poslije, kaže: „Tako mi Allaha ja dnevno po sedamdeset i više puta zatražim oprost od Allaha i pokajem se riječima: Estagfirullahe ve etubu ilejh - Od Allaha oprost tražim i Njemu se kajem.“ (Buharija)

Poslanik, s.a.v.s., je također govorio: „Pokajnik od grijeha je kao onaj koji nema grijeha.“ (Ibni Madže - hasen) Zato trebamo učiti dovu: ,,Premilostivi Allahu, skrušeno ti se kajemo za grijehe koje znamo i koje ne znamo”.

Ima još jedan momenat gdje možemo testirati svoju skrušenost.

Kad čitamo Kur'an da li ga čitamo sa sviješću čestitih generacija. Muhammeda Ikbala je njegov otac tri godine svako jutro iza sabaha pitao: ?Sine šta to radiš??! Muhammed Ikbal je sa čuđenjem stalno odgovorao: ?Čitam babo Kur'an?, dok ga jedne prilike ne upita: ?Babo, zašto ti mene svako jutro pitaš šta radim, kad vidiš da čitam Kur'an??!

Babo mu odgovori: ?Sine, ja vidim da ti čitas Kur'an, ali hoću da provjerim jesi li svjestan šta radiš. Hoću da čitas Kur'an kao da je tebi objavljen?!

Razmislimo samo o slijedećim Allahovim riječima: ?IMi smo vam objavili Knjigu, u njoj se vi spominjete, (u njoj se o vama govori), zar ne razumijete?!? (el-Enbija,10.).

Učio je i kad dođe do Allahovih riječi:  Mu'mini su već spaseni, oni koji su u svojim namazima skrušeni, i koji ono što ih se ne tiče izbjegavaju, i koji zekat izvršavaju? (el-Mu'minun,1-4.), reče: ?Allahu moj, mene ovdje nema?!

Zatim je naišao na narod koji Allah opisuje riječima: ?I robovi Milostivoga, koji po Zemlji dostojanstveno hodaju, a kad im se neznalice obrate, oni kažu: ?selam?. (El-Furkan, 63.).

Zastade i reče: ?Allahu moj, ni ovdje sebe ne nalazim. Ja sam mnogo manji od ovih?! Potom je učeći naišao na opis čestitih za koje Allah kaže: ?Bokovi njihovi postelje izbjegavaju i oni Gospodara svoga iz straha i iz želje mole??.

Razmisli pa reče: ?Allahu, ja sebe ni među ovima ne nalazim?. Nastavio je prevrtati sahife Kur'ana, pa naiđe na one koje Allah opisuje suprotnim svojstvima: ?Šta vas je dovelo u Sekar? Oni rekoše: ?Nismo bili od onih koji namaz obavljaju, i nismo hranili siromaha, i upuštali smo se sa besposlenima, i nijekali smo Sudnji dan, sve dok nam smrt nije došla?. (El-Mudessir,42-47)

Strese se od straha i reče: ?Allahu, molim Te da me sačuvaš od ovih, ali gdje sam ja, gdje je moj opis??!

Prevrtao je tako stranice, prevrtao i naiđe na Allahove riječi: ?Ima i drugih koji su grijehe svoje priznali, i koji su dobra djela sa lošim djelima izmješali, njima će možda Allah oprostiti, jer Allah prašta i samilostan je?! (Et-Tevbe, 102.).

Zadrhta i reče: ?Allahu moj, ovdje sam ja, ovdje sam ja ? !

Ovako bismo trebali čitati Kur'an. Ovako ga razumijevati i tumačiti. Ovako sebe tražiti u njemu. Na Kur'anskom svjetlu izlagati naša djela. Iz Kur'ana crpiti našu svakodnevnicu. Kur'an je svjetlo ogledalo na kome možemo vidjeti naša lica i s njih, pomoću njegova nura skidati prašinu grijeha i spirati nataloženi kal. Da, ali trebamo Kur'an svaki dan iščitavati.

Dova                               

O Allahu, izbaci iz nas mržnju, oholost, zavidnost, umišljenost i sve ono što nas koči da krenemo pravim putem. O Allahu oslobodi nas okova, tegoba, depresije i svega onoga što nas uznemirava.

Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj nam da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu.

 

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون.

صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari.

Nijaz Salkić

 

Ni komentarjev:

Objavite komentar