13. 11. 14

MIMBERA - MODA (NE) KLANJANJA



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ۞
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
۞ فَخَلَفَ مِن بَعْدِهِمْ خَلْفٌ أَضَاعُوا الصَّلَاةَ وَاتَّبَعُوا الشَّهَوَاتِ ۖ فَسَوْفَ يَلْقَوْنَ غَيًّا [١٩:٥٩]
 صدق الله العظيم
      U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 
   Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svjetova; neka je selam i blagoslov na Allahovog posljednjeg Poslanika Muhammeda, s.a.v.s., njegovu porodicu i ashabe.
  Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 21. muharrem 1436. ili 14. novembar 2014. godine. Ovo je 03. hutba u novoj godini. Prošli petak govorismo o zahvalnosti a danas ćemo o  modi neklanjanja.
 Svako ko zna čitati u mogućnosti je da se informiše. Internetnih knjiga je toliko, da marljivom čovjeku treba nekoliko života da samo mali dio dostupnog znanja letimično pregleda. Treba znati da ponuđeno znanstveno gradivo samo iščitavati bez izučavanja stvara lažni dojam ulaženja na velika vrata znanja. Za muslimana je namaz bedem, identitet, iskaznica, potvrda, znak, prepoznatljivost i projekt na kojem se radi cijeli život. Namaz nije obaveza pojedinca, nekoliko ljudi, koji će zahvaljivati a ostali neklanjači će koristiti blagodati namaza. Namaz je dakako lakmus napretka i propasti pojedinca i društva. Uzvišeni Allah govori o stanju ummeta kroz odnos ummeta prema namazu: 
  ۞ فَخَلَفَ مِن بَعْدِهِمْ خَلْفٌ أَضَاعُوا الصَّلَاةَ وَاتَّبَعُوا الشَّهَوَاتِ ۖ فَسَوْفَ يَلْقَوْنَ غَيًّا
 "Njih smijeniše naraštaji, koji namaz napustiše i za požudama pođoše; oni će propast susresti ….(Merjem,59)
   Kome je svejedno što ne klanja, ništa ga neće spriječiti da se ponaša komotno i kod ostalih farzova, vadžiba i suneta. Takvima će haram biti isto što i halal i halal što i haram. Oni koji se povrate u okvire islama i počnu klanjati, takvima će Allah, dž.š., tevbu primiti, uljepšati njihov kraj i učiniti ih nasljednicima dženetskih blagodati. "Tevba briše ono što je prije bilo." U  hadisu se kaže: "Onaj ko učini tevbu je kao onaj ko nikako nema grijeha."
  Islam se temelji na pet temelja-ruknova, sastavnih dijelova bez kojih nema islama. Osim namaza i šehadeta, ostali ruknovi ne moraju uvijek i u svakoj prilici da budu prisutni u praksi svakog muslimana. Naime, ima siromašnih muslimana koji ne moraju ići na hadždž, nisu obavezni dijeliti zekat i sl. Ima ih bolesnih, iznemoglih, putnika i slično, pa ne moraju u tim (ne)prilikama postiti, itd. Namaz se dakako nikada ne smije izostaviti.
  Zašto klanjamo? Zato što je namaz propisana obaveza, stub vjere, tanka nit koja dijeli vjeru od nevjere. Obavljanjem namaza čovjek ulazi na velika vrata spasa i uspjeha na budućem svijetu.
   Muslimani namaz razumiju onako kako su i koliko o njemu naučili i poruke islama shvatili. Prva grupa ljudi, koja ne predstavlja većinu, vodi računa o obavljanju namaza u njegovo pravo vrijeme, nastoje to činiti u džematu, skrušeno i ponizno. Druga, brojnija grupa od ove, trudi se da njihov namaz ima makar jednu od tri navedene karakteristike - pravo vrijeme, džemat ili skrušenost. U nekim slučajevima uspijevaju u tome, a u nekima ne. Treća, najbrojnija grupa, ne obavlja namaz na ispravan način. Odgađaju namaz sve do isteka vakta, klanjaju na brzinu, najčešće ne razmišljajući o onome što izgovaraju, među njima ima i onih koji se pretvaraju da klanjaju.
  Najbrojnija je četvrta grupa, a to su ljudi koji ponekad obavljaju namaz. Oni jedno vrijeme ostavljaju namaz, a potom ponovo počnu klanjati. Njihova je želja da budu istrajni u izvršavanju ovog ibadeta, ali ubrzo nakon toga ponovo prestanu klanjati.
  Postoje, naravno, i oni koji nikako ne klanjaju. Oni to ne čine zato što negiraju ili ne vjeruju u njegovu obavezu. Njihovi su izgovori lijenost, nemarnost i ravnodušnost. Sve ove grupe postoje. Vjerovatno neki od nas u određenoj fazi svog života pripadaju jednoj od ovih grupa.
  Namaz ima brojne ciljeve. Obavljanje namaza i činjenje svakojakog hajra i dobrih djela je testiranje i svojevrstan ispit čije ćemo rezultate dobiti na ahiretu.
Kvalitet namaza moramo provjeravati i na ovom svijetu. Obavljen namaz je sličan labaratorijskom pokusu i mora dati "hemijsku reakciju". Praćenje rezultata i utvrđivanje da li su oni ispravni ili pogrešni - natjeraće nas da svakodnevno analiziramo kvalitet našeg namaza.
    Rezultate pravilnog ili površno-pogrešnog pristupa namazu možemo iskusiti u u vlastitoj kući, mahali, čaršiji i široj zajednici. Pravilan namaz donosi sređenost, urednost, principijelnost, moralnost i sve drugo što je pozitivno i dobro. U 'džamijskim" društvima evidentno je kašnjenje na svakom koraku, smeće po ulicama, do općeg stanja koje podsjeća na smeće. U našim društvima evidentno je sve što naša vjera zabranjuje, čak i ono što se smatra velikim grijesima. Kod nas cvjetaju svi grijesi i poroci, tajni i javni, uz veliki broj klanjača...
    U prvi mah može se reći da klanjači bešvakat namaza ne čine spome­nute grijehe i da postoji društvena "linija" koja razdvaja pobožne od griješnika. Ova tvrdnja može biti ispravna ukoliko pod grije­sima podrazumijevamo blud i sve što je za njega vezano. Međutim, naše čaršije, ulice, kuće i škole pune su grijeha koje ponekad izvršavaju i klanjači. Evidentna je laž, prevara, gubljenje vremena, lijenost, besposličarenje, kao i mnoge pojave koje su na neki način povezane s grijesima. Unatoč tome, klanjači su ti koji takve postupke čine. To znamo i mi i oni.
   Pitamo se da li je čovjek koji klanja melek koji ne može pogriješiti? Naravno da nije. Bilo bi nepravedno tvrditi da je tako i zanijekati osobinu koja vjernika čini čovjekom, a to je mogućnost griješenja i sposobnost pokajanja. Evidentan je trend namjernog griješenja kod klanjača uz unaprijed iskazan nijet da će  se kasnije pokajati za grijeh. To je žalosno.
  U predanjima koja govore o noći Isra’a i propisivanju namaza spominje se da je Poslanik, a.s, vraćajući se te noći kroz nebeske sfere, doživio i to da vidi način kažnjavanja onih koji budu ostavljali namaz. Bilježi El-Bezzar, a prenosi Ebu Hurejre, r.a, „da je on (u noći Isra’a) došao do jedne skupine ljudi čije glave se razbijaju udarcem kamenčine, pa kad god se razbiju, budu povraćene u prvobitno stanje. Ta kazna se konstantno ponavlja. Poslanik, a.s, upitao je: ,Džibrile, ko su ovi?’ On odgovori: ,To su oni kojima je bilo teško saginjati glavu i klanjati namaz.’” Eš-Ša’ravi ovaj vid kazne tumači logikom što u glavi nastaju izmišljeni razlozi i razna „opravdanja” za izostavljanje namaza.
  Namaz moramo njegovati i rasađivati poput najdražeg cvijeća, jerbo kada nestane namaza nestaće mertebeta i uređenosti, našeg identiteta i namaske kulture. Ebu Umame je prenio, a Ibnu Hibban zabilježio, predanje: „Islamska praksa će se dio po dio gubiti. Kad god nestane iz prakse neka karika islama, ljudi će se pridržavati slijedeće. Prvo će nestati islamska vlast, a zadnji će se izgubiti namaz.”
  Zanimljiva je anketa u listu „Preporod” od 15. decembra 1996. godine o prakticiranju namaza vođenu u Sarajevu na uzorku od 1200 Bošnjaka. Rezultati pokazuju da, umjesto obaveznog, redovnog obavljanja namaza kod anketiranih, tek „29% Bošnjaka klanja više puta sedmično, samo 11,2 % ih klanja jednom sedmično, 3,8% ih klanja jedanput mjesečno, 19,4% ih na namaz staje više puta godišnje, 5,5 % ih se namaza sjeti jedanput godišnje, dok 17,9 % ih nikada nije stalo na namaz.”
   Dova
   Gospodaru naš, učini nas od onih koji redovno namaz obavljaju! Amin!
 Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari., "Hemija  namaza - moguća misija - namazom izgrađujemo svijet", Ahmed Hajri El-Umeri,
Nijaz Salkić

Ni komentarjev:

Objavite komentar