الْحَمْدُ
لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ
الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ.
وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا.
مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ
أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ
مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ
سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ
الْكَافِرِينَ.
صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه
وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين
في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة
والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد،
فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ۞
قال
الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ
اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
اقْتَرَبَ لِلنَّاسِ حِسَابُهُمْ
وَهُمْ فِي غَفْلَةٍ مُّعْرِضُونَ [٢١:١]
صدق الله العظ
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!
Allahu neka je hvala na početku i na kraju! Neka
je salavat i selam na Allahovog Poslanika, njegovu porodicu, ashabe i sve
muslimane!
Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 05.
redžeb 1436. ili 24. april 2015. godine. Ovo je 26. hutba u novoj godini.
Prošli petak imasmo temu, ,(Ne)Skromnost' a današnja je ,Stepenice'.
Kaže Vječni i
Savršeni u Kur'anu a.š.: "Ljudima se bliži čas polaganja računa njihova, a
oni, bezbrižni, ne mare za to." (El-Enbija:1)
Oprost je otpust duga, potiranje grešaka, pomilovanje
prestupnika i u konačnici, primanje pokajnika u počastvovano društvo. U svijetu
kreditnog ropstva, oprost i otpis duga je spas i olakšanje a u krvnoj
delikvenciji često znači i produženje života. Svakako, za svaki oprost potrebno
je iskreno pokajanje i zavjet da ono za što se kajemo nećemo više činiti i
ponavljati. Ako odškrinemo zavjesu povijesti vidjećemo da su ljudi od početka
grijeh činili i za grijehe se (po)kajali. Istina je da se danas ašićare griješi
i često na pomodarski način kaje. Većina svijeta se grijeha ne boji a mnogi misle
da za pokajanje ima vremena a svi zaboravljamo da odbrojavanje vremena počinje
kada beba prvi put zaplače.
U
sahih hadisu navodi se da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., na kraju namaza učio:
"Allahu moj, oprosti mi grijehe što sam ih počinio i što ću ih počiniti,
ono što sam sakrio, ono što sam obznanio i ono što sam prekoračio, i ono što Ti
bolje znaš od mene (da sam uradio). Ti si moj Bog. Osim Tebe, drugog boga
nema."
Da bi razumio
vjeru i život vjernik će na vrijeme spoznati osnove života i vjere. Neka spozna
4 stepenice i to jekazu-buđenje srca, besiret-srčani vid, fikret-srčano
promišljanje i azm-srčanu odlučnost. To su četiri stepena i temelja za čvrstu polazišnu
tačku napredovanja. Ozbiljan čovjek ne može otpočeti put, dok ne odluči ostaviti
komociju svojih odaja i dok ne skonta da je putovanje neophodnost; da je to
vrijedan i ozbiljan put, da je na cilju najveća nagrada; zato on isplanira put
i pripremi sredstva i hranu i kada krene, to bude čvrsta i jaka odluka. Kada se
čvrsto odluči za polazak, dospijeva u fazu samoobračuna (muhaseba) kada razlučuje
obaveze od prava. Tada uzima ono što mu pripada i ispuni ono što se od njega
traži, jer je on krenuo na put sa kojeg mu povratka nema.
Onaj ko postigne
stepen muhasebe, on je i na stepenu tevbe – pokajanja i povratka. Kada napravi
obračun sa svojim dušom, upozna svoje obaveze, tada požuri da ih ispuni. A to
je upravo suština povratka – tevbe. Na muhasebu ukazuju Njegove riječi: «O
vjernici, Allaha se bojte i neka svaki čovjek pogleda šta je za sutra
pripremio.» (El-Hašr, 18).
Hazreti Omer, r.a., je kazao: «Obračunajte se sa sobom
prije nego što s vama obračun bude sviđan. Izvagajte svoja djela prije nego što
budu vagana, i okitite se za najveću smotru.»
Početak
muhasebe – samoobračuna jeste da napraviš poređenje između darova - blagodati
koje si dobio od Milostivog Allaha i grijeha koje si počinio. U tom poređenju
otkrit će ti se da je duša i tvoj ego izvor svakog zla i da od svoga 'ja',
zapravo, potiče svaka manjkavost.
Sada iskreno
izgovaraš: «O moj Gospodaru, priznajem da je svaka blagodat pri meni Tvoja
milost, i priznajem svoj grijeh.»
Zatim,
usporedi svoja dobra i loša djela. Pogledaj kojih imaš više. Koja su teža po
jačini i svojstvima. Blago onom ko je darovan ili koji stekne svjetlo mudrosti
kojim razabjere istinu od neistine, uputu od zablude, korisno od štetnog,
savršeno od manjkavog, dobro od zla.
Blago li se
onom ko ne vjeruje svojoj duši pa o sebi ima loše mišljenje. Na taj način
vremenom pokori svoju dušu. Teško li se onom ko ima lijepo mišljenje o sebi i
svojoj duši. Lijepo mišljenje o sebi sprečava potpunu kontrolu i ispitivanje.
Lijepo mišljenje zavara insana pa mu se loše stvari učine dobrim, a mahane -
vrlinama. Loše mišljenje o vlastitom nefsu – egu, ima samo onaj koji svoju dušu
poznaje.
Još jedna
dragocjena vrlina je znati razliku između blagodati - kojom se vidi Allahovo
dobročinstvo i blagost, kojima se postiže vječna sreća, i blagodati - kojom
zapada u istidradž – gubljenje deredža. Koliko li ima onih koji su prema
blagodatima u istidradžu, a to ni ne osjećaju. Obmanuti su time što ih
neznalice hvale, što Allah rješava njihove potrebe i što pokriva njihovo pravo
stanje. To troje za njih je znak sreće i uspjeha. To je njihov nivo (ne)znanja.
Kad se ta tri elementa upotpune – svjetlo mudrosti, loše mišljenje o vlastitom
nefsu i razlikovanje blagodati od kušnje – rob tada zna da su one blagodati
koje ga povezuju s Allahom, prave i stvarne blagodati. A blagodati koje ga
odvajaju od Allaha u suštini su belaj i kazna, iako se manifestuju kao
blagodati. To su iskušenja u obliku nagrade. Pa, neka rob pazi da ne bude u
istidradžu, da ne znajući izgubi deredže. Tada treba znati razlikovati dobrotu
i milost od protudokaza. A koliko se to dvoje miješa!?
Allah
Uzvišeni o milosti veli: «Allah je vama milost podario time što vas je u
pravu vjeru uputio, ako iskreno govorite.» (El-Hudžurat, 17)
Svaka snaga,
vanjska ili unutarnja, koja provodi Allahove zapovijedi i donosi Njegovo
zadovoljstvo je milost, u protivnom je - dokaz protiv roba. Svako stanje koje
pomaže Allahovu vjeru i pozivanje Allahu je milost, u suprotnom je -
protudokaz. Svaki imetak koji je u vezi s dijeljenjem na Allahovom putu i
pokornosti, bez traženja nagrade i zahvalnosti od ljudi je milost Allahova. U
suprotnom - Njegov dokaz protiv roba.
Svako vrijeme koje je u vezi s ispunjavanjem
onoga što Allah želi od svog roba je Njegova milost, inače je protudokaz. Svaki
prijem kod ljudi, njihovo poštivanje i ljubav, ako su u vezi s poniznošću prema
Gospodaru, sa znanjem o manjkavostima vlastitog nefsa, s iskrenošću prema
ljudima - to je Allahova milost, u suprotnom je protudokaz. I svaki ukaz i
opomena Allaha Njegovom robu, koja je u vezi s ibretom, povećanjem
razumijevanja i spoznajom u imanu je Allahova milost, u suprotnom je Allahov
dokaz.
I, onda, stanje – hal s Allahom Uzvišenim, ili stupanj na putu do
Allaha, i davanje prednosti Allahovoj nad svojim željama, Allahova je milost i
dobrota. A ako hal – stanje ili mekam rezultiraju zastajanjem i zadovoljstvom
postignutim da se duša na njih oslanja, da u tome uživa i da se s njima
smiruje, a ne s Allahom, pa to je Allahov dokaz protiv roba, a ne milost.
Dova
"Allahu moj, oprosti grijehe moje,
neznanje moje i postupke moje kojim sam granicu prešao, i ono što Ti znaš bolje od mene. Bože oprosti mi ono što sam
uradio u šali i ozbiljnosti, greškom i namjerno, a svega toga kod mene
ima."
Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas
vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi
namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!
ألا إن
أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و
تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله
الرحمن الرحيم: إِنَّ
الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و
المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام
علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه.
فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها
الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت
علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت
علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و
بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا
تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا
البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي
القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Ibn Kajjim el-Dževzijje, Tehzibu Medaridžis-salikin,
Ni komentarjev:
Objavite komentar