MIMBERA - SASTANAK RASTANAK

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.

 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،

 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون

قال الله تعالى فى كتابه الكريم :

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

يَا أَيَّتُهَا النَّفْسُ الْمُطْمَئِنَّةُ

ارْجِعِي إِلَىٰ رَبِّكِ رَاضِيَةً مَّرْضِيَّةً

فَادْخُلِي فِي عِبَادِي

وَادْخُلِي جَنَّتِي

 صدق الله العظيم

 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            

 Hvala Alalhu Uzvišenom što učini život Allahovog Poslanika, a.s., uzorom za one koji žele postići Njegovo zadovoljstvo, na ovom i Budućem svijetu.

 Salavat i selam na Ahmeda, Mustafu, Muhammeda, Njegova miljenika i zadnjeg Poslanika. Salavat i selam na Poslanikovu časnu porodicu, vrle ashabe i sljedbenike s kraja na kraj svijeta, od hidžre do kijameta i ponovnog proživljenja i ustajanja.

 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 08. rebiu-l-evvel 1440. ili 16. novembar 2018. godine. Ovo je 10. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Primjer i uzor', a današnja je, ,Sastanak rastanak.'

Poštovana braćo i sestre.

 Kada se s nekim susrećemo i upoznajemo, razmišljamo šta time dobijamo. Ako je osoba korisna, druželjubiva, prijatna, zna čuvati tajnu, ako još i pomaže, mi je pokušavamo zadržati i s njom što duže ostati. Čovjek ne voli nepoznanicu, ne voli nagle promjene, ne želi mijenjati ustaljene forme života. Dijete voli školu u koju je upisano, đake s kojim je u razredu i naselje gdje je prohodao. Poslije zavoli i slijedeću školu u koju se preseli i grad koji upozna. To se događa i djevojci kada izađe iz roditeljske kuće, momku kada s torbom napusti ognjište odlazeći u bijeli svijet za nafakom. Svako ko jednom ode, želi se vratiti. Ipak, izgovorena riječ se ne vraća nazad u usta, odapeta strijela u luk, rijeka na izvor, starost u mladost i jednom pružena prilika.

Znamo da poslije svakog rastanka ima novi sastanak koji treba da liječi bole prethodnog. Kada se dijete ujutro rastane od toplog jastuka, majčinog ispraćaja, nada se povratku. Iako je otišao od kuće ,trbuhom za kruhom', sin će posjetiti svoje roditelje a roditelj s posla će se vratiti čeljadi bar uveče. Sunce koje ujutro izađe na istoku znamo da će se od nas rastati na zapadu. Veseli smo da će ,izaći' opet drugog dana. Zaboravljamo da se i sa svojim danima svakodnevno sastajemo i rastajemo. Dan koji ujutro zavolimo s njim se cijeli dan družimo i uveče rastanemo, ne vraća nam se nikada više.

Zato mudri žaluju za djetinjstvom, za mladošću, za zdravljem a najviše za propuštenim prilikama. Naši mudraci su znali govoriti ,,Pitaće te starost u šta ti je prošla mladost.'' Svako od nas se treba tuditi da ispuni svoju životnu misiju po kvartalima koje u životu ima. Baš kao što plaćamo na obroke svoje preuzete obaveze duga, tako moramo u djetinjstvu ispuniti očekivanja, u mladosti uraditi što je potrebno, u zrelosti steći sigurnost, a starost prihvatiti kao neminovnost.

Jedan pjesnik je pred kraj života ovako stihovao:

,,Gdje ja stadoh – ti ćeš ćeš poći!

Što ne mogoh – ti ćeš moći!

Kud ja nisam – ti ćeš doći!

Što ja počeh – ti oduži!''

 Budimo svjesni da ovo što sada živimo, krećemo se i radimo, prošli su i svi oni prije nas. Zato je rečeno: ,Ne živimo mi život, život živi nas.'  David Icke

Ponekad zamišljamo da smo mi ti koji daju pečat mjestu gdje živimo i da ostavljamo trag na ljudima s kojim se družimo. Istina je da mi dajemo drugima i drugi ostavljaju nama. Rečeno je: ,,Neki ljudi ulaze u naše živote i ubrzo odu.  Drugi ostanu određeno vrijeme, ostave svoje otiske u našim srcima, i mi nismo više oni isti.'' Flavia Weedn

 Važno je biti svjestan darovanog trenutka i života na određenom mjestu i kraju. Kazano je: ,,Nastojte ovaj svijet ostaviti malo boljim nego što ste ga našli i moći ćete mirno umrijeti sa sviješću da ste učinili što ste mogli. Baden Powel

 Jedan je kazivao: ,,Šta je život?  Nekada davno pitaše seoskog mudraca.  Pitaše pitci svašta nješta. Narod k'o narod, pita što treba, a zapitkuje belćim reda radi, morebit'  da nešto nauči ili da provjeri pitanog. Velim vam, ima ljudi što su im pitanja serbez i na mjestu a ima ih što pitaju da pitaju. Život je dragi moji započe mudrac, život je haman dva koraka, od avlije do sokaka, a belćim je i manje i kraće od togarce.'

 A šta je radost? Šta je rahatluk dragi mudrače, deder nam reci? Radost je veselje a veselje ti je i ašikovanje. Veselje i radost je belćim udaja, dahabetile je ženidba has i potaman radost. Jerbo ženidba je veselje za mladoženju, za svekra i svekrvu, a žalost i gubitak i rastanak od evlada, majčin i babin.

A šta je kahar? Pitaće uporni pitac, raspoložnog mudraca na sijelu. Dragosno janje, nakašljati će se mudrac, kahar je pola veselja a veselje je pola kahara! Jerbo veselje je jednome sastanak i razgalica, a jopet drugome rastanak i čežnja za dostom i voljenim bićem. Kahar je k'o najbolja kahva koju pijemo u hotelu sa 9 zvjezdica. Za promatrača  ko sve to samo očima gleda, to je sreća i vrhunska gotiva. Zaista posmatrač ne vidi ničiju izranjavanu dušu i žalosno srce.''

 Nema konačnog odgovora na pitanje da li je lakše onome ko odlazi ili onome ko ostaje. Scene rastanaka se sjećamo: ,,Otac te tapše po ramenu, majka stidljivo plače, komšinica malo bodri majku, malo tuguje, ali ti je spremila kesu „za usput“, tetka dodaje novac krišom ispod ruke, „da ti se nađe“, braća i sestra gledaju sa blagom sjetom u očima dok te društvo hrabri da će vrijeme brzo proći do vašeg sledećeg okupljanja.

 Ako doživimo ponovne sastanke posle tridesetak godina možda se dešava  nas mama izgalami zbog kasnog dolaženja kući.

 Naprimjer:
– Pa gdje si ti? Šta ti radiš? Je l' se sad dolazi kući?

– Ali mama ja imam pedeset godina...

– Šta onda? Ja imam osamdesetsedam...

 Mi mislimo da za nas nijedan rastanak nije zauvijek, i zato nijedan novi susret ili sastanak ne izaziva više od očekivane radosti! Mi znamo da ćemo se opet sastati, vidjeti, sresti, poslije svakog rastanka! I zato sebe lišavamo velike radosti. Ali možemo li biti sigurni, jesmo li u pravu kad računamo na sigurnost ponovnog susreta!? Svako će se jednom sresti poslednji put sa svakim!? Koliko ljudi je mahalo najbližima i najdražima na aerodromskim pistama, brodovima koji su odlazili, koje više nikada nisu vidjeli.

Kad bismo bili svjesni da uvijek postoji mogućnost da svaki rastanak bude zauvijek, obogatili bismo svoj život velikom i iskrenom radošću. Jer svaki ponovni sastanak bio bi ravan najvećoj radosti, što smo dočekali da se ponovo vidimo.

 Život nas prođe u sastancima i rastancima. Jedan od rastanaka je najviše bolan a to je onaj koji svaki živi čovjek sa zebnjom čeka. Najbolji ponovni sastanak je onaj o kome govori Uzvišeni Allah u Kur'anu:

,,A ti, o dušo smirena, vrati se Gospodaru svome zadovoljna, a i On tobom zadovoljan, pa uđi među robove Moje, i uđi u Džennet Moj!" (El-Fedžr, 27,28,29,30)

 Dova

 Gospodaru moj, molim Te da moja duša s Tobom bude smirena, da vjeruje u susret s Tobom, da bude zadovoljna s Tvojim određenjem i zadovoljna s Tvojom nagradom!'  Amin!

 Milostivi Allahu, daruj mudrost onima koji nas na pravi put vode. Neka nam srca ustrepte na džumi namazu. Zavolimo svoju islamsku zajednicu. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون

 صدق الله العظيم

Literatura:Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari,,Ferid  Muhić,Jelena Bašević.

Nijaz Salkić