MIMBERA - POJAM SVRHE ŽIVOTA

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ،  نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا.  مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.

صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده . ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،

رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون.

قال الله تعالى فى كتابه الكريم:

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

إِنَّا جَعَلْنَا مَا عَلَى الْأَرْضِ زِينَةً لَّهَا لِنَبْلُوَهُمْ أَيُّهُمْ أَحْسَنُ عَمَلًا

صدق الله العظيم

Hvala Allahu, dž.š., donosimo salavat i selam Njegovom posljednjem poslaniku Muhamedu, a.s.

A zatim: danas je petak 09. muharrem 1442. ili 28. avgust 2020. godine. Ovo je 2. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Mjesec Muharrem i Dan Ašure', a današnja je, ,Pojam svrhe života.'

Draga braćo i poštovane sestre!

Koliko nas je u životu razmišljalo o tome koja je svrha našeg života? Šta radimo i zašto smo ovdje? Jedanput je čovjek, u toku svoga putovanja kada je naišao na raskrsnicu, upitao prolaznika: „Gdje ovaj put vodi''? Prolaznik ga upita: „Gdje želiš ići“? Čovjek reče: ,,Bilo gdje.'' Prolaznik odgovori: „Onda idi bilo kojim putem, jer nema nikakve razlike.'' Taj putnik nije imao nikakvog cilja, kakav god korak napravio nije bilo razlike, jer je htio da ide bilo kuda. I mnogi od nas vodimo živote na taj način.

Zamislite građevinara koji počne graditi zgradu i postavi temelje. Iskopa velike temelje za svoju zgradu i ti ga upitaš: „Koliko spratova će imati tvoja zgrada''? On odgovori: ,,Ne znam''. – „Koliko kvadratnih metara će imati tvoja zgrada''? On odgovara: ,,Razmislit ću''. Taj građevinar nema uopće svoga cilja. Većina nas živi poput onog putnika i građevinara. Apsolutno bez cilja.

Neki ljudi vjeruju da je svrha života u skupljanju bogatstva. Ali ovi ljudi ne znaju koja će njihova svrha biti nakon što dobiju bogatstvo. Neki imaju skupljene milione. Pa šta? A šta onda? Koja će biti njihova svrha nakon što steknu ove milione? Ako je svrha života bogaćenje, onda neće biti svrhe nakon obogaćivanja. U nekim fazama njihovog života, oni prave od skupljanja novca cilj života. Kada skupe novac o kojem su sanjali, njihov život gubi svrhu i oni žive u napetosti i nespokojstvu i pate od paničnog ništavila.

Kao što znamo, dijete od pet godina ne žudi za bogatstvom: on više voli igračku od miliona dolara. Mladić od osamnaest godina ne sanja o bogatstvu, zbog toga što je zauzet važnijim stvarima. Starac od devedeset godina ne mari za novac, zbog toga što se on brine više za svoje zdravlje. Ovo dokazuje da bogatstvo ne može biti stalna svrha u svim fazama života ličnosti.

Prema islamu, ovosvjetski život je samo kratka faza naših života. Onda dolazi drugi život. Prvi život i drugi život su razdvojeni fazom smrti, koja je prelazna faza između faze prvog života i faze drugog života. Način drugog života osoba zaslužuje zavisno od njenih djela u prvom životu. Na kraju faze smrti dolazi Dan Suđenja (Sudnji dan). U ovom danu, Allah nagrađuje ili kažnjava ljude prema njihovim djelima u prvom životu.

Na ovaj način islam na prvi život gleda kao ispitivanje čovjeka. Faza smrti je slična periodu odmora nakon ispita, tj. nakon prvog života. Dan Suđenja je slično danu objavljivanja rezultata ispitanika. Drugi život je vrijeme kada svaki ispitanik uživa ili pati od posljedica njegovog ponašanja za vrijeme perioda ispitivanja.

Musliman zna da je on stvoren od Allaha. Musliman zna da će provesti nešto godina u prvom životu, za vrijeme kojih mora slušati Boga, zbog toga što će ga Bog pitati i držati odgovornim za njegova djela, bilo javna ili tajna, jer Allah zna sva djela od svih ljudi. Musliman zna da će njegova djela u prvom životu odrediti način njegovog drugog života.

Musliman zna da je ovaj prvi život jedan vrlo kratak život, stotina godina, više ili manje, dok je drugi život jedan vječni život. Islam proglašava život Božjim darom tako da čovjek može postići Božiju naklonost i najviši stepen, koristeći mogućnosti svoga tijela i svoje duše. To je prilika da pokažemo koji će se od nas ljepše vladati; poslije ove nema druge prilike:

Sve što je na Zemlji Mi smo kao ukras njoj stvorili da iskušamo ljude ko će se od njih ljepše vladati. (Kur'an, XVIII:7)

Reci: „Ko je zabranio Allahove ukrase, koje je On za robove svoje stvorio, i ukusna jela?''

Reci: „Ona su za vjernike na ovom svijetu, na onom svijetu, su samo za njih“. (Kur'an, VII:32)

Kazuje jedan. Bili smo nas tri prijatelja. Ustvari bilo nas je četiri. Četvrti je bio šejtan. Bili smo nepromišljeni, zavedeni, glupi. Tih dana smo išli u lov. U lov na djevojke. Govorili smo im lijepe riječi, nakon čega bi se osamljivali sa njima.
Nakon malo vremena, postadosmo kao vukovi. Nismo imali nikave milosti u našim „aktivnostima“. Naša srca i naši osjećaji su umrli. Nismo osjetili ništa ružno u tome. Zapadali smo iz grijeha u grijeh. Tako smo provodili vrijeme. Sav naš život je bio sveden na djevojke, razne proslave, automobile, plaže itd.

Sve dok nije došao dan koji neću zaboraviti!!!

Otišli smo, kao i obično, u našu vilu. Sve je bilo spremno: djevojke, piće…
Međutim, zaboravili smo na večeru. Jedan od nas je sjeo u svoje auto i uputio se prema gradu kako bi kupio nešto hrane. Bilo je oko 6 sati navečer. Prošao je sat vremena, a moj prijatelj se nije vraćao. 

Bio sam zabrinut, pa sam krenuo prema gradu. Na putu, naiđoh na jak plamen pored ceste. Prišao sam bliže i prepoznao auto moga prijatelja. Bilo je prevrnuto na bočnu stranu.

Bio sam izvan sebe. Prišao sam autu. Kroz gusti dim i plamen sam primjetio prijatelja koji je bio sav u krvi. Pokušao sam da ga izvučem, ali vidjeh da je pola njegovog tijela bilo potpuno u žaru, bio je još živ. Nekako sam ga izvukao i položio na tlo.

Nakon par sekundi je otvorio oči i počeo uzvikivati: „Vatra, vatra!“

Odlučio sam da ga odnesem u svoje auto i odvezem do bolnice, ali me je spriječio govoreći glasno: „Nema koristi, nećemo stići!“ Suze su mi potekle, dok sam gledao prijatelja kako umire, tu ispred mene. Iznenadio sam se kada je prijatelj počeo da uzvikuje: „Šta ću mu reći?! Šta ću mu reći?!''

Pogledao sam ga sa čuđenjem pitajući: „Kome? Ko je u pitanju?“ 

„Allahu!“, odgovorio je glasom koji, kao da je dolazio iz dubokog bunara.

Osjetio sam strah koj je prolazio mojim tjelom i mojim osjećajima. Prijatelj je počeo plakati par trenutaka i to je bilo posljednje što je uradio. Prošlo je od tog događaja nekoliko dana, ali ja nikako nisam mogao izbrisati sliku prijatelja koji ponavlja: „Šta ću mu reći?! Šta ću mu reći?!“

Nikako nisam mogao da se riješim ove strašne scene. A onda sam upitao sebe: „A šta ću mu ja reći?“. Toga trenutka sam osjetio neko čudno uzbuđenje. Zaplakao sam. Nikada ništa slično nisam osjetio. Osjećaj koji mi je razvaljivao prsa.

U tom trenutku začuo sam poziv mujezina. Zvao je na sabah namaz. „Allahu ekber,  Allahu ekber!“. Znao sam da je ovaj poziv upućen meni. Ovaj zov me je pozivao da dignem zavjese svoga mračnog života i krenem prema svjetlosti. Okupao sam se, abdestio i očistio od svih grozota koje sam činio proteklih godina. Od tog dana, nikada nisam propustio namaz. Ja sam dobio priliku, međutim, moj prijatelj nije.

Dova                               

Molim Allaha dž.š. da budemo od onih sa kojima će biti zadovoljan i kojima će odredište biti Džennet. Molim Allaha dž.š. da nas uputi na Put pravi, da nam se smiluje i da nam oprosti, a svi smo mi Njegovi i Njemu se vraćamo.

Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj nam da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu.

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون.

 صدق الله العظيم.

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Islamska misao, revija za islamistiku, teologiju i informatiku, broj 2, godina I, Starješinstvo IZ u SRBiH, Hrvatskoj i Sloveniji, Sarajevo, januar 1979., str. 12.

Nijaz Salkić