Kad bi nastupilo neko namasko vrijeme, Poslanik, s.a.v.s. bi naredio Bilalu da sakupi ljude za obavljanje namaza, a on bi glasno pozivao: " Es-salatu džamiah"!
Kako je vrijeme odmicalo, Poslanik s.a.v.s., je razmišljao o drugom načinu pozivanja ljudi namazu, pa je konsultovao svoje ashabe po tom pitanju. Neki su predložili:" Mogli bismo uzeti zvono"! " Time se služe kršćani"- odgovori Poslanik a.s.
"Možemo uzeti veliku trubu"- predložiše ponovo ashabi.
"To koriste jevreji"- odogovori Poslanik.
"Da zapalimo vatru"- ponovo će ashabi.
"To rade medžusije" (vatropoklonici)- odogovori Poslanik.
Zatim je Poslanik,s.a.v.s, ustao i ashabi su se razišli bez jednoglasnog riješenja.
Sutradan je došao Abdullah b. Zejd, radijallahu anhu, Poslaniku i ispričao mu da je sanjao kako ga neko podučava riječima kojima poziva muslimane na namaz. Te riječi su:
Allahu ekber. Allahu ekber.
Allahu ekber. Allahu Ekber.
Ešhedu en la ilahe illallah
Ešhedu en la ilahe illallah
Ešhedu enne Muhammeden resulullah
Ešhedu enne Muhammeden resulullah
Hajje'ales-salah. Hajje'ales-salah.
Hajj'e alel-felah. Hajj'e alel-felah.
Allahu ekber. Allahu ekber.
La ilahe illallah.
Kad je Poslanik čuo ove riječi, naredio mu je da poduči Bilala, kako bi ubuduće ovim riječima pozivao muslimane na namaz. (Muttefekun alejhi)
Ni komentarjev:
Objavite komentar